Pročitaj mi članakLetnja sezona donosi i novu raspodelu radne snage u Srbiji – kafići, restorani, gradilišta, poljoprivredna dobra i turistički centri traže pojačanja.
Они који се одлуче на сезонски рад могу рачунати на зараду, али и на изазове, нарочито кад је реч о физички напорним пословима и организацији смештаја. Београд и туристичке дестинације предњаче по понуди, али и захтевима.
У главном граду, радна снага је посебно потребна у угоститељству и малопродаји. Летњи фестивали, гужве у баштама и штандовима, као и велики број страних и домаћих туриста, отварају сезонске позиције за конобаре, помоћне куваре, промотере и раднике за киоске и техничку подршку на догађајима.
Према речима Милоша Туринског из компаније „Инфостуд“, најтраженије су једноставне позиције, али управо те најбрже буду и попуњене.
С друге стране, градилишта широм Србије вапе за мајсторима и помоћним радницима. Дневнице у грађевинарству су међу највишима – просечно око 50 евра, а често и више ако посао захтева терен или физички напор.
И у пољопривреди бројке су сличне. Берба воћа у воћарским крајевима, нарочито у Војводини и централној Србији, достиже врхунац, али није лако наћи раднике. Квалификовани сезонци – попут роштиљ мајстора, кувара или специјалиста за виноград – и даље су дефицитарни.
Систематски гледано, сезонски ангажмани у Србији покривају четири доминантна сектора: угоститељство, грађевинарство, малопродају и пољопривреду. Месечне зараде крећу се између 65.000 и 90.000 динара, у зависности од локације, квалификација и типа посла.
У Београду је конкуренција већа, али и прилика има више. Како пише Златица Радовић за РТ, управо због тога главни град привлачи и раднике из других делова земље.
Викендом и током летњих гужви, домаћи туристички центри – попут Златибора, Врњачке Бање или Сребрног језера – траже додатне раднике. Тражени су конобари, кухињско особље, рецепционери, али и помоћници у ресторанима и хотелима. У тим местима, трошкови живота и смештаја додатно утичу на нето зараду.
Цена кирије по особи зависи од броја људи у простору, али и од тога да ли послодавац нуди преноћиште. У колективним смештајима радници углавном плаћају између 100 и 200 евра месечно, дељењем соба и заједничких просторија.
На Златибору, на пример, конобари и кувари долазе из Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши, али и из већих градова попут Београда и Новог Сада. Смештај варира: док менаџери и искусни кувари изнајмљују апартмане за 200 до 350 евра, грађевински радници траже јефтиније и скромније услове – понекад и по цени од пет евра дневно по особи, у вишекреветним собама са основним условима.
Слична слика види се и у Сурчину, где се због изградње објеката за међународну изложбу ЕКСПО траже бројни грађевински радници. Цене станова су скочиле – оглашени износи иду од 120 до 800 евра, у зависности од квадратуре и опремљености. Послодавци у грађевини чешће нуде смештај и исхрану, док у угоститељству то остаје изузетак.
У међувремену, све више сезонаца из Србије гледа ка Јадрану. Послодавци из Хрватске и Црне Горе нуде плате које знатно превазилазе домаће. На пример, конобари зарађују од 1.000 до 1.500 евра месечно, бармени и до 1.600, рецепционери до 1.400, а кувари у просеку 1.800 до 2.500 евра.
Највиши износи, до 3.000 евра месечно, достижу се на позицијама шефова кухиња. Уз то, већина послодаваца нуди и смештај, што додатно олакшава прихватање ангажмана.
Занимљиво је да су посластичари, пица мајстори и роштиљ мајстори међу најтраженијима – уз стабилне месечне приходе од 1.400 до чак 2.500 евра. Ипак, конкуренција расте, а одабир кандидата често зависи од претходног искуства и препорука.
За многе раднике, посебно оне млађе или из руралних крајева, сезонски рад представља прилику за додатну зараду, али и прилагођавање тржишту које постаје све флексибилније.
С једне стране се траже специјалисти са искуством, а с друге – тржиште отвара простор и за студенте, пензионере и запослене који желе додатни приход. Управо та шира отвореност тржишта рада мењала је структуру сезонских ангажмана у последњих неколико година.
У позадини свега остаје кључно питање: колико ће тржиште рада моћи да издржи притисак сезонске тражње, уз све мањи број доступних радника?
Док једни одлазе по бољу дневницу на Јадран, домаћи послодавци покушавају да парирају условима и пронађу баланс – између плате, услова и стварне расположивости радне снаге. И то је борба која се, изгледа, тек захуктава.
