Прочитај ми чланакПолитички консултант Душан Миленковић каже за Н1 да председник Александар Вучић бежи од избора јер је и сам свестан да би их "вероватно изгубио". Објаснио је и какав је однос снага студентске и режимске листе. Казао је и које су предности а које мане објављивања имена на студентској листи.
Током лета прошле године агенција Sprint Insight објавила је податке о процентима које би на изборима однела студентска и режимска листа.
„Да се данас одржавају избори, у сценарију у којем на изборе излазе само студентска листа (листа професора, радника, пољопривредника, стручњака, подржаних од стране студената), покрет на челу са Александром Вучићем (СНС, СПС, Заветници) и странке мањина, 54,8 одсто грађана Србије би гласало за студентску листу, док би за Вучићеву листу гласало 42,1 одсто“, показало је тада истраживање агенције Sprint Insight.
Саговорник Н1 указује да су каснија истраживања поделила опозиционе странке у два блока – ЕУ оријентисане и националне јер „грађани не желе да гласају за одређене политичке странке“.
Душан Миленковић, који је радио на овом истраживању, каже да се подаци нису много променили до данас.
„Могу да кажем да су трендови мање-више стабилни за масу категорија – и што се тиче рејтинга и односа главног опозиционог тела студетнске листе, осталих опозиционих тела и режимске листе тј. Александар Вучић. И друге ствари које сматрамо да су битне – перцепција људи у ком правцу се креће Србија, како виде економско стање, геополитичке стврари… Трендови су стабилни што потврђује зашто Вучић бежи од избора од маја прошле године кад су га студенти изазвали. Он види да би те изборе вероватно изгубио. Ја ванредне изборе узимам као резерву. Ако као критеријум узмем његове интересе, не само да би избори могли да буду 2027. него би и избори за Скупштину могли да се десе крајем 2027, почетком 2028“, истакао је.
И сам председник је раније казао да би датум одржања председничких и парламентарних избора могли да се поклопе а најновије председникове информације о томе кад би избори могли да се одрже указују на јесен ове године.
Не расписује их, сматра наш саговорник, јер се нада темељним променама које би му омогућиле да остане на власти.
„Нада се да ће да дође до темељних промена на унутрашњем или спољном плану које ће њему да донесу неки срећни обрт, може да рачуна да остане још на власти. На изборе га спречава да иде брзи губитак власти. Што касније буду парламентарни избори, дуже ће бити на власти. Цела његова екипа која управља земљом извлачи новац из Србије, даје себи на времену да то наставља да ради док је он управљач“, истиче он.
Додаје: „Студенти остају најјачи политички актер“.
Предности и мане објављивања имена студентске листе
Студенти су од 2026. почели са представљањем основих идеја за своју листу – закон о пореклу имовине и лустрацији али и програме о образовању. Ко ће бити на студентској листи – још увек је непознато.
Миленковић објашњава које би биле предности а које мане објављивања имена.
„Лично мислим да објављивање студентске листе има предности или да се бар део објави. Мане су тачне, дало би се режиму да уништава животе људима са листе. Тако су уништили и опозицију. Предност је што би студенти имали прилику да још јаче изграде те људе“, наводи он.
„Вучић испуњавао све што су му тражили“
Председник је недавно потписао „Мрдићеве законе“ који се односе на промену начина рада у правосуђу и распоређивања судија из ТОК-а. О избору нових тужилаца за организовани криминал Високи савет тужилаштва одлучиваће следећег петка, 13. фебруара, а седам дана касније и о свим упућеним тужиоцима, од којих је више од половине управо у том тужилаштву.
Министар Ненад Вујић јуче је био у Бриселу одакле је добио критике и захтеве да се овај закон не примењује.
Саговорник Н1 осудио је реакције ЕУ.
„Србија да престане од примене закона. Као да је Србија банана држава која не треба да поштује законе које донесе. Обесмишљава динамику између Србије и ЕУ и обесмишљава европске интеграције“, истакао је.
Осврнуо се и на председников коментар где је рекао да је законе потписао јер њему нико не може да наређује и да је он „најслободнији председник на свету“. Истиче да су председникове изајве контрадикторне.
„То делује бесмислено јер је он особа која је најчешће испуњавала диктат из иностранства. Испуњавао је мање-више све што су му тражили страни актери – и ЕУ, Америка, Русија, Кина… С ким год је покушавао да сарађује, морао је прво да испуни њихове жеље које су најчешће биле у супротности са националним интересима Србије“, навео је.
Поручио је да је тужилаштво требало оштрије да реагује, као што су то студенти урадили блокадама.
