Прочитај ми чланак

Шест тајних складишта Џефрија Епстајна: Да ли кључни докази још чекају…

0

Прича о Џефрију Епстајну поново добија неочекиван ток, и то у тренутку када се чинило да је већина познатих чињеница одавно стављена на сто.

Нови детаљи, које преноси Телеграф позивајући се на британски лист, указују да је осуђени сексуални преступник широм Сједињених Америчких Држава располагао са чак шест тајних складишних јединица.

У њима је, наводно, чувао рачунаре, фотографије и обимну документацију. Информација сама по себи не би била толико потресна да не отвара низ питања – од тога шта се тачно налази у тим просторима, до тога да ли су надлежни органи икада уопште завирили иза тих врата.

Према доступним подацима из налога за претрес, власти никада нису извршиле рацију у тим јединицама. Ако је то заиста тако, онда се намеће непријатна дилема: да ли је пропуштена прилика да се дође до материјала који би разјаснио Епстајнове односе са политичким, пословним и друштвеним елитама?

Сумња додатно добија на тежини јер је америчко Министарство правде пре неколико месеци објавило Епстајнове досијее, али у њима није било значајних трагова о наводној архиви компромитујућег материјала коју је, према дугогодишњим гласинама, финансијер прикупљао.

Управо зато вест о складиштима делује као недостајући комад слагалице – или бар као наговештај да слагалица никада није била комплетна.

Адвокат жртава, Глорија Олред, реаговала је без задршке. Она је од Федералног истражног бироа затражила хитну акцију. „ФБИ или Министарство за унутрашњу безбедност треба одмах да затраже налог за претрес или дозволу од адвоката који заступају Епстајнову заоставштину, како би запленили садржај његових складишних јединица, уколико тај садржај још постоји“, поручила је Олред.

У њеним речима нема простора за одлагање – наглашава да жртве имају право на потпуну истину. „Жртве заслужују пуну истину и не желе да важни делови те истине буду сакривени од њих“, додала је, остављајући јасну поруку да време не иде у прилог транспарентности.

Према њеним тврдњама, ти простори би могли да садрже доказе о његовим кривичним делима и/или пословним или политичким односима са богатим и моћним мушкарцима. То је део приче који годинама лебди изнад целог случаја – питање да ли је постојала шира мрежа и ко је све био у њеном домету.

Званичне институције, међутим, нуде другачији тон. ФБИ и Министарство правде саопштили су да нема доказа да је Епстајн поседовао „листу клијената“, да је уцењивао моћне личности, нити да је водио мрежу трговине људима за моћнике. Заменик државног тужиоца Тод Бленч одбацио је и тврдње да постоји „скривени део информација“ који се намерно не објављује.

Ипак, паралелно са тим демантијима, у јавност су испливали и подаци о финансијским истрагама. Откривено је да је Епстајн био предмет истраге америчких власти у вези са 47 милиона долара сумњивих новчаних трансфера повезаних са дрогом и проституцијом на Америчким Девичанским Острвима и у Њујорку.

Меморандум из 2015. године показује да је Управа за сузбијање дрога затражила финансијске податке о њему и још 14 особа у периоду од 2010. до 2015. године. Како преноси Си-Би-Ес њуз, да би покренула истрагу таквог обима, ДЕА је морала да утврди директну везу са трговином наркотицима.

Досијеи показују да је случај био означен као „судски поступак у току“, што значи да је био активан у време састављања документа.

Када се све то сабере – шест тајних складишта, 47 милиона долара под лупом, захтев за финансијским подацима за укупно 15 особа, званични демантији о постојању листе клијената и тврдње да нема скривених информација – остаје осећај да прича још није затворена.

Можда су институције већ рекле последњу реч, а можда тек следе одговори који ће прецизније осветлити обим мреже и природу веза које су годинама изазивале сумњу. У овом тренутку, између званичних саопштења и захтева за новим претресима, простор за питања и даље је шири од понуђених одговора.