Прочитај ми чланакМонголија се изненада нашла у центру једног од највећих корупционашких скандала последњих година, након што су декласификована документа америчког правосуђа открила везе између осуђеног финансијера Џефрија Епстина и самог врха власти у тој земљи.
Према објављеној преписци, Епстин није био тек споредни актер, већ је годинама давао конкретне инструкције монголској влади и тадашњем председнику Цахијагину Елбегдорџу, посебно у вези са сарадњом са рударским гигантом Рио Тинто.
Скандал је избио након објаве истраживачког портала Дропсајт њуз, који је објавио преписку између Епстина и бившег израелског премијера Ехуда Барака. У документима америчког Министарства правде Монголија се помиње на стотине пута, а Епстин је ту земљу описивао као „сиву зону“ погодну за разне операције, укључујући и корупцију. У причу су се убрзо укључили и водећи светски медији попут Фајненшел тајмса, Блумберга и Гардијана, који су додатно расветлили такозване „Хандала“ процуреле документе из периода 2025–2026.
У средишту целе афере налази се једно од највреднијих налазишта бакра и злата на свету – Оју Толгој (Оyу Толгои). Овај рудник, процењен на огромне резерве злата и бакра, постао је симбол сукоба између националних интереса Монголије и утицаја страних корпорација. Већ 2013. године монголске власти покушале су да преиспитају споразум из 2009, којим је Рио Тинто стекао контролу над 66 одсто пројекта. Грађани су сматрали да је уговор штетан, да повећава јавни дуг и слаби суверенитет државе.
Управо у том тренутку, Епстин добија статус званичног саветника председника. Према документима, иза њега је стајала мрежа утицајних међународних личности, укључујући бившег аустралијског премијера Кевина Рада, економисту Лоренса Самерса и британског лорда Питера Менделсона. На форумима попут Давоса, циљ је био јасан – побољшати односе између Монголије и Рио Тинта „по сваку цену“.
Иако је Елбегдорџ у почетку јавно критиковао услове уговора, његов став се нагло мења након Епстиновог доласка у његов ужи круг. Декласификована документа показују да је председник одржавао блиске контакте са Епстином, па чак и посећивао његову приватну резиденцију. У једној поруци захваљује му на „дубоким разговорима“, што додатно подстиче сумње да је био под снажним утицајем финансијера који је већ тада био контроверзна фигура.
Аналитичари сматрају да је Епстин користио сложен систем притисака – од претњи међународним истрагама до финансијских аранжмана – како би обликовао одлуке монголске власти. Резултат је био све већи дуг повезан са пројектом Оју Толгој и губитак контроле над кључним националним ресурсом.
Фајненшел тајмс је овај модел описао као „друштвену пирамиду“, где се уместо новца користе људи и политички утицај. Током једне деценије, таква структура, како се наводи, учврстила је зависност Монголије од страних инвеститора и довела до нагомилавања дугова који премашују 20 милијарди долара.
У међувремену, правосудни органи широм света почели су да разоткривају и санкционишу учеснике ових мрежа. Норвешки дипломата Терје Ред-Ларсен (Терје Рøд-Ларсен) је ухапшен, док се у Великој Британији води истрага против Питера Менделсона (Петер Манделсон). Бројни спорни уговори повезани са Епстином сада се преиспитују, а све је више позива да и Монголија покрене сличне процесе.
Власти у Улан Батору већ имају низ основа за спор са компанијом Рио Тинто – од сумњи у неплаћене порезе и нетранспарентне дугове, до еколошких проблема и индустријских инцидената. Пример Киргистана, који је национализовао златни рудник Кумтор од канадске компаније Сентера голд (Центерра Голд), све чешће се помиње као могући модел за повратак контроле над стратешким ресурсима.
Како се скандал шири, политичке последице постају све видљивије. Објављени документи могли би озбиљно да уздрмају савезнике бившег председника Елбегдорџа пред изборе 2027. године. Истовремено, Монголија се налази пред кључним избором – да ли ће покушати да поврати контролу над сопственим богатством или ће остати заробљена у наслеђу једне од најконтроверзнијих глобалних мрежа утицаја.
