Прочитај ми чланакНајвећа светска енергетска криза у историји тек почиње, а ни привремени прекид ватре, па чак ни крај рата САД и Израела са Ираном неће дозволити повратак у прошлост пре рата, када су јефтин(иниј)а нафта и гас текли као вода, предузећа су цветала, а приходи домаћинстава у неким земљама расли.
Али, опоравак ће бити дуг и скуп из више разлога.
Ево шест.
1. Несташица нафте тек почиње
Теретном броду који превози нафту из Персијског залива потребно је месец до месец и по дана да стигне до купаца.
Рат је почео 28. фебруара – пре тачно месец и по дана.
Тек сада ће се свет суочити са несташицом нафте, јер је Иран, све ово време, ефикасно блокирао Ормуски мореуз, кључну пловидбену руту кроз коју пролази петина светских потреба нафте, као и велике количине течног природног гаса.
„Април ће бити много гори од марта. Према најконзервативнијим проценама, дефицит ће се удвостручити“, каже Фатих Бирол, шеф Међународне агенције за енергију (ИЕА).
„Резултат ће бити инфлација и успоравање економског раста“, рекао је.
„А могло би да буде и много горе. Ускоро бисмо могли да дођемо до тачке када ће многе земље увести рационалнију потрошњу енергената“, додао је.
Пре рата који је почео 28. фебруара, цене нафте су биле око 60-65 долара по барелу, а током сукоба су ишле и изнад 100 долара.
Сада, са физички мање нафте, цене неће пасти на ниво пре рата, чак и да Иран одмах поново отвори Ормуски мореуз.
У идеалним условима, биће потребно још месец до месец и по дана да све врати на ниво пре рата.
У реалности, несташица ће трајати још неколико месеци, до краја 2026. године, проценила је ЕИА, статистичка агенција Министарства енергетике САД, у најновијем извештају.
Шта треба да знате о ценама горива у Србији и на Балкану
Рат на Блиском истоку суочио Европу са још једном енергетском кризом
Како рат на Блиском истоку утиче на мене и на животе људи у Србији
2. Гасна криза гора од проблема са нафтом
Али нафта још и није највећи проблем – Саудијска Арабија и друге земље у региону могле би брзо да повећају производњу ако би се на Блиском истоку успоставио трајни мир.
Ситуација са гасом је много гора.
Пре рата, свет је убрзано почео да прелази на течни природни гас како би прекинуо зависност од снабдевања гасоводима, које је Русија претворила у средство за вршење притиска на Европу, чиме је изазвана светска енергетска криза 2022. године.
Гас је постајао све јефтинији, чистији од угља, а његов удео у енергетском билансу се брзо повећавао.
Рат у Ирану је показао колико је ова промена била ризична.
Пре рата, Катар је производио и извозио 21 одсто светских залиха течног природног гаса, или око 17 одсто укупне понуде на тржишту гаса.
За ово нема апсолутно никакве замене.
„Репутација гасне индустрије је нарушена. Течни природни гас је био позициониран као поуздана, приступачна и флексибилна опција.
„Али прво руски гас 2022. године, а сада катарски гас…“, рекао је извршни директор ИЕА Бирол.
Неће бити могуће брзо обновити снабдевање течним гасом.
Не постоје алтернативне руте за транспорт гаса из Катара морем, док се извоз нафте наставља копненим цевоводима заобилажењем Ормуског мореуза.
Будућност је неизвесна, што ће сигурно одржати цене гаса високим у наредним месецима.
Због рата, Катар је одложио најављено покретање нових капацитета, а уједно је изгубио и део постојећих капацитета.
3. Није само прекид испоруке, већ и оштећење постројења
Једно је отворити мореуз за танкере и превоз нафте и гаса, а сасвим друго обновити производњу на гасним пољима и рафинеријама погођених у сукобима.
Више од 40 нафтних и гасних постројења у земљама Блиског истока оштећено је током рата, према подацима Међународне агенције за енергетику.
Последице иранског напада на рафинерију у Бахреину 9. марта 2026.
Највећа разарања забележена су на делу катарског гасног комплекса у Рас Лафану.
Иранске ракете су уништиле 17 одсто једног од највећих светских постројења за течни природни гас.
Био је то одговор Ирана на претходни израелски удар на иранско гасно постројење Јужни Парс.
Таква опрема је јединствена, направљен по мери.
Стога ће поправке трајати не само месецима, већ годинама – катарске власти кажу: три до пет.
Сличних проблема има и у другим земљама Перијског залива.
Ирански дронови су погодили рафинерије нафте, нафтна поља и другу енергетску инфраструктуру у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), Кувајту, Бахреину и Ираку.
Поправке ће трајати месецима и коштаће милијарде долара.
Пре рата, овај новац је био намењен за проширење и повећање светског снабдевања енергентима.
Сада ће бити потрошен на обнову онога што је оштећено или уништено.
4. Недостатак новца
Пре рата, земље Персијског залива планирале су да прошире производњу како би задовољиле растуће енергетске потребе све већег броја људи на свету и развоја економије.
Земље потрошачи очекивале су да ће бити довољно нафте и да ће гаса бити још више.
Међутим, Саудијска Арабија, УАЕ, Иран, Катар и друге земље у региону сада ће бити приморане да троше новац не на ширење, већ на обнављање претходних нивоа производње нафте, гаса и нафтних деривата, као и на поновно наоружавање ради јачања одбране од будућих напада.
Потрошачи ће такође морати да издвоје више.
То значи: веће цене енергије и инвестиције у алтернативе као што су нуклеарна, соларна, енергија ветра, батерије и угаљ.
А владе ће се суочити са неопходношћу да субвенционишу домаћинства и индустрију.
За разлику од две претходне нафтне и гасне кризе изазване пандемијом ковида-19 и ратом у Украјини, овог пута земље потрошачи имају мање могућности да ‘позајмљују’ новац од будућих генерација како би помогле садашњој.
Тада је инфлација била нижа, као и јавни дуг и буџетски дефицити.
Сада се, међутим, владе суочавају са двоструким изазовом: успоравање економског раста смањује пореске приходе и, последично, могућност подршке предузећима и домаћинствима буџетским субвенцијама, док убрзавање инфлације елиминише подршку кроз ниже каматне стопе на кредите.
Од будућих генерација је веч ‘позајмљено’ током ове блискоисточне кризе, јер су земље посегле за стратешким резервама нафте.
Дуг ће морати да се врати.
Погледајте видео: Капетан Срђан Јанковић за ББЦ на српском о проласку кроз Ормуски мореуз
5. Резерве нису бесконачне и потребно их је обнављати
Да би ублажиле несташицу нафте на тржишту, западне земље потрошачи су се одлучиле на невиђену интервенцију – продају 400 милиона барела из стратешких резерви.
Због тога цене нафте нису порасле колико су могле.
Поређења ради, свет троши приближно 105 милиона барела нафте дневно.
Овај рат је прекинуо продају 10-12 милиона барела блискоисточне нафте дневно на тржишту.
Продаја сирове нафте из западних резерви надокнадила је три, четири милиона барела дневно.
Додатне количине су ушле на тржиште захваљујући кинеским резервама, као и укидању санкција САД на иранску и руску нафту.
Осмишљено је да ова интервенција потраје четири, пет месеци, али ће после тога залихе у неком тренутку морати да буду обновљене.
Које земље би могле да се окористе од рата у Ирану, а које највише да изгубе
Зашто је за Србију и Балкан важна рафинерија у Панчеву
‘Осујећен напад на кључни гасовод у Србији’, бура пред изборе у Мађарској
Амерички председник Доналд Трамп је критиковао претходника Џозефа Бајдена због продаје дела америчких нафтних резерви после почетка руске инвазије на Украјину и енергетске кризе која је уследила.
Обећао је да ће надокнадити резерве, али то никада није учинио.
Овог пута, резерве ће пасти на опасне нивое, а САД ће, као и друге земље, бити принуђене да их постепено надокнађују, не чекајући повољне цене.
Да би се то учинило, неоходно је донети или променити законе и размотрити стање националне безбедности.
Допуњавање стратешких резерви ће подржати цене нафте и продужити енергетску кризу.
И то није једина дугорочна последица америчко-израелског рата са Ираном.
6. Ратна претња није нестала
Доживљај Блиског истока као поузданог извора енергената одавно је поткопан, сада поготово.
Рат није завршен, а тренутне преговарачке позиције САД (и Израела) и Ирана, прете да се поново распламса у сваком тренутку.
Рат је утицао на безбедност и поузданост снабдевања, приморао на поновну процену ризика и повећао трошкове осигурања и транспорта.
Све ће ово утицати на цене енергената за крајње потрошаче још дуго, ако не и заувек, упозорава Министарство енергетике САД.
У свежим прогнозама тржишта енергената за 2027. пише:
„Цене нафте ће одражавати повећану процену ризика током прогнозираног периода.
„После отварања Ормуског мореуза, биће потребно време да се реше нагомилани проблеми, а вероватноћа будућих поремећаја ће остати фактор ризика и покретати премију цене нафте.“
Проблем није ограничен само на Ормуски мореуз.
Јеменски Хути и даље прете бродовима у Црвеном мору, а постоје многе друге уске тачке у светским морима и океанима које би могле да буду мета неких земаља и група наоружаних дроновима.
‘Свет је превише мирно прихватио рат’
Свет је превише мирно прихватио овај рат на Блиском истоку, каже шеф Међународне агенције за енергију (МЕА), коју су основале богате земље потрошачи нафте после велике нафтне кризе 1970-их.
Тада је несташица сировина довела до инфлације, пада животног стандарда и друштвених и политичких превирања.
Овог пута је горе, страхује Фатих Бирол.
„Азија је до сада највише осетила, али криза ће стићи и до Европе и других региона“, сматра шеф МЕА.
Прве три недеље рата, Бирол није давао изјаве и наредио је подређенима да се уздрже од коментара.
Али последње две недеље, готово да се попео на кровове солитера и виче како би упозорио.
„Приметио сам да власти у Европи и широм света потцењују размере проблема и његове последице не само по енергетски сектор, већ и по светску економију.
„Зато сам одлучио да поделим неке статистике са њима како би разумели колико је ово озбиљно.
„Улазимо у највећу енергетску кризу у историји“, каже он.
