Прочитај ми чланакНАТО је остао по страни у америчко-израелском рату у Ирану, али је сукоб ипак разоткрио слабости у одбрани Алијансе које би показале озбиљне проблеме у случају напада Русије, пише Политицо.
„Ратови у Украјини и на Блиском истоку нису одвојени феномени; из оба се много може научити када размишљамо о ратовима будућности“, рекао је генерал Доминик Тардиф, заменик начелника француског ратног ваздухопловства. „Ове комбиноване лекције требало би да нас доведу до бољег разумевања како да усмеримо развој војних капацитета.“
Европски војни званичници упозоравају да би Москва могла бити у позицији да нападне неку чланицу Алијансе до 2029. године, што наглашава хитну потребу за борбеном спремношћу и политичком кохезијом унутар НАТО-а.
Политицо је разговарао са десетак дипломата, садашњих и бивших НАТО званичника и експерата за одбрану — од којих су неки говорили анонимно због осетљивости теме – како би издвојио пет кључних слабости Алијансе које је разоткрио рат на Блиском истоку.
1. Недостатак муниције
Рат у Ирану нагласио је озбиљан недостатак муниције у НАТО-у.
Сједињене Државе су потрошиле око половину својих залиха кључних Патриот ракета за противваздушну одбрану, док су француски званичници упозорили да су залихе Астер и Мица ракета постале критично ниске већ у првим недељама рата. Одбрамбене компаније попут Рхеинметалла и МБДА такође указују на нагли раст потражње и могуће несташице.
Ако САД наставе да преусмеравају пажњу ка Индо-Пацифику, „значајни капацитети ће бити повучени“ из Европе, рекао је један високи НАТО дипломата. „Имамо премало тих ресурса“.
Ако НАТО не промени приступ, Русија „може брзо да нас економски надмаши у рату“, упозорио је Калвин Бејли, британски посланик из владајуће Лабуристичке странке и члан одбора за одбрану.
Са Москвом која производи „6.000 до 7.000“ дронова за једнократну употребу месечно, НАТО савезницима би високо вредне ракете за противваздушну одбрану могле нестати у року од „неколико недеља“, рекао је Џастин Бронк, виши истраживач у Краљевском институту ујединињених служби.
То ствара „хитну потребу за јефтинијим пресретачима ваздушних циљева“, додао је он, наводећи да НАТО треба да се окрене алтернативама попут АГР-20 ласерски вођених ракета и да развија пасивну заштиту попут ојачаних бетонских склоништа за авионе.
Недостатак муниције у Алијанси биће кључна тема јулског самита НАТО лидера, према наводима једне упућене особе.
2. Ваздушна инфериорност
Способност Ирана да настави да гађа суседне земље Персијског залива са више од 5.000 ракетних и дронских напада, упркос америчкој ваздушној кампањи, показује „јасна ограничења очекивања да се једна земља може бомбардовати до покорности“ коришћењем конвенционалних авиона, рекао је Питер Веземан, виши истраживач у Стоцкхолмском институту за истраживање мира (СИПРИ).
У одговору на то, НАТО мора да преиспита ваздушну надмоћ и да потражи креативна решења за одвраћање Русије, попут знатног повећања улагања у прецизно оружје дугог домета које би могло да гађа руска постројења за производњу дронова и војне циљеве дубоко у земљи, рекао је Бронк.
„Ако успемо да успоставимо ваздушну надмоћ над спорним простором, онда би чак и Европа сама могла да нанесе разоран удар руским снагама на терену“, рекао је он, предлажући повећање куповине америчких ракета АГМ-88Г, које имају домет до 300 километара.
Рат у Ирану већ је покренуо нове разговоре унутар НАТО-а о потреби за јачим капацитетима за ударе дубоко у територију противника, рекли су два дипломатска извора из Алијансе, док почињу преговори о следећем четворогодишњем плану одбрамбеног развоја.
3. Слаба морнарица
Ограничено ангажовање Европе у помоћи савезницима у Заливу такође је показало озбиљно потинвестирање у морнарице НАТО-а.
Најјаснији пример је Велика Британија. Након што је било потребно три недеље да се разарач ХМС Драгон упути ка Медитерану, брод је враћен у луку због техничког квара.
То није изненађујуће. Начелник британске морнарице, генерал Гвин Џенкинс, прошлог месеца је признао да Краљевска морнарица није спремна за рат, уз оцену да и други савезници заостају. Канадски премијер Марк Карни раније је рекао да је мање од половине њихове флоте оперативно.
„Од 2022. фокусирали смо се много више на копнене снаге… а сада одједном примећујемо да је доступност флоте у НАТО-у заиста прилично лоша“, рекао је Ед Арнолд, бивши НАТО званичник.
У сваком сукобу са Москвом, морнарице ће бити кључне у лову на подморнице близу руског полуострва Кола на северу и у неутралисању бродова опремљених ракетама Калибр дугог домета, рекао је Сидарт Каусхал, стручњак за поморску безбедност у РУСИ-ју.
НАТО такође мора да унапреди заједничке објекте за одржавање бродова, као и да реши недостатак особља и улаже у флексибилне бродове који могу бити прилагођени различитим мисијама — по узору на холандски програм Мултифунцтионал Суппорт Схип.
4. Трајна нејединственост
Рат је такође продубио јаз унутар НАТО-а – при чему Европа одбија захтеве америчког председника Доналда Трампа за војну подршку, што је навело Вашингтон да разматра опције за одмазду.
То изазива нову забринутост унутар Алијансе, рекли су два НАТО дипломата. У међувремену, Трамп и даље критикује НАТО, више пута га називајући „папирним тигром“.
Ризик после Ирана, додаје Арнолд, јесте да „председник може да каже: ‘Овог пута се нећемо укључити’“, или да пошаље само ограничен контингент ако Москва нападне.
У одговору на то, европске престонице морају усвојити исти „трансакциони приступ“ као Трамп, рекао је Андерс Фог Расмусен, бивши генерални секретар НАТО-а. Оне би требало јасно да повежу своју подршку поновном отварању Ормуског мореуза са америчком посвећеношћу НАТО-у.
Он је такође упозорио да даље попуштање Трампу, што је кључни елемент приступа садашњег генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа према америчком председнику, више није одрживо. „Време ласкања је прошло“, рекао је Расмусен.
5. Украјина је важна
Неколико дана након почетка рата у Ирану, Украјина је послала своје стручњаке за дронове, који имају искуства у коришћењу домаћих пресретача за обарање иранских Шахед дронова које користи Русија, како би помогли земљама широм Блиског истока. Кијев је на крају потписао и десетогодишња одбрамбена партнерства са земљама Персијског залива.
НАТО је брзо проширио институционалне везе са Украјином, укључујући заједнички центар за обуку и истраживање у Пољској, војне посете Кијеву и новоуспостављени индустријски програм за набавку иновативних технологија из Украјине, назван УНИТЕ-Браве НАТО.
Алијанса би сада требало да формира „појас“ анти-дрон система ближе руској граници као прву линију одбране, рекао је Бронк.
Такође би могла додатно да ојача индустријску сарадњу са Украјином, наводе два НАТО дипломата, укључујући и веће финансирање програма УНИТЕ-Браве.
„Украјина већ делује као пружалац безбедности“, рекао је трећи НАТО дипломата. Рат у Ирану је „то и доказао“.
