Студенти у блокади Филозофског факултета у Београду издали су саопштење за јавност поводом тога да ли Први мај, као Дан рада, треба да се слави у Србији, да ли је овај празник у складу са принципима православног погледа на свет, те о његовом значају за српско друштво. Саопштење преносимо у целост:

„Због неких нејасноћа око обележавања празника 1. маја, а које су дошле до изражаја у коментарима на старој вести, присиљени смо да напишемо неколико речи појашњења како би се отклониле неке недоумице, иако је тако нешто једним делом и излишно, због тога што је Празник рада дефинисан Чл. 1а (став 1, а временски одређен ставом 2) Закона о државним и другим празницима у Републици Србији.

У другој половини XIX века, нормалан радни дан је трајао и до 14 сати и подразумевао чак и рад мале деце, која су неретко остајала и озбиљно животно угрожена. Пре 140 година, првог маја 1886. године, на десетине хиљада грађана мирно је протестовала улицама Чикага и бројних других градова широм САД на основу резолуције коју су у поменутом граду израдили синдикати на заједничкој конвенцији октобра 1884. године, захтевајући увођење осмочасовног радног дана.

То је била велика прекретница у борби за развој радничких права и због тога је постао и један од најраспрострањенијих глобалних празника, који се обележава у 144 државе (три четвртине света), а празновао би се и у још некима да оне немају Дан радника који званично пада на неки други датум.
Што се тиче питања постављеног за то шта православци треба да мисле о томе, за разлику од (на нашу велику жалост) данашњих и убрзо одлазећих властодржалаца који углавном не знају ни шта је држава, ни шта је закон, па нити шта су институције, студенти Србије разумеју шта значи надлежност. Због тога све заинтересоване упућујемо да се око тога консултују са нашим колегама са Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Међутим, оно што можемо учинити, зато што делује да прилици погодује, јесте да поставимо један цитат из 360. странице штампаног превода Новог завета који је приредио Вук Стефановић Караџић 1847. године (изузетно битног издања за стандардизацију српског језика којом се и данас сви служимо). Стиха 4 главе 5 Саборне посланице Св. Апостола Јакова, у којима налазимо следеће редове на тему експлоатације радника:

„Гле, виче плата вашијех посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.”

Извор: Filozofi u blokadi. Србин.инфо

Ознаке: библија, Дан рада, Први мај, студенти, студенти у блокади Филозофског факултета, Филозофски факултет, филозофски факултет у београду