Министар здравља Златибор Лончар рекао је да оно што се десило у чачанској болници, где су за само пар дана два пацијента изгубила живот након операције трећег крајника, је опомена за све и преко тога не може да се пређе. Обећао је да ће бити кажњени они за које се утврде да су одговорни, али је поручио и да здравствене установе морају да буду љубазније према пацијентима и родбини и да се избаци политика из здравства. Политичко кадрирање, сматрају саговорници Данаса, је и довело до урушавања здравства, па би министар морао добро да прочешља ко све седи у директорским фотељама здравствених установа.
Подсетимо, министар Лончар је гостујући у четвртак на РТС рекао да још увек није утврђено да ли је у Чачку било грешке лекара, али да не сме више да се дешава да се отпусна листа шаље вибер поруком и да не постоји комуникација са породицом.
„То не сме и не може да се дешава. Морамо да извучемо поуку из свега овога. Морамо да будемо љубазнији према пацијентима и према родбини, да се избаци политика из здравства. Морамо да се бавимо помагањем људима“, истакао је Лончар. Замолио је за стрпљење и додао да су врата Министарства здравља отворена породицама и да ће све бити транспарентно.
„Ово је опомена и преко овога не може да се пређе, ово је опомена за све здравствене установе у Србији. Мора да се крене од љубазности. Више ће се контролисати процедуре, враћамо се на фабричка подешавања, инсистираћемо на процедури“, рекао је Лончар и најавио изненадне контроле.
Педијатар из Зрењанина Томислав Стевановић каже да све што је министар здравља навео већ постоји у Закону о здравственој заштити, осим обичаја да се на свим нивоима здравствене заштите постављају кадрови СНС-а.
„Њихово смењивање довело би до краха комплетне политике СНС-а и губитка власти. Ова демагошка изјава служи да се опере стручна неспособност његових послушних кадрова не само поводом ових смртних случајева. И раније су се дешавале озбиљне грешке његових кадрова које су се завршавале нарушавањем здравља пацијената, али је оданост била испред одговорности“, истиче наш саговорник.
Истовремено, ендокринолошкиња Ивана Бајкин из Универзитетског Клиничког центра Војводине и професорка на Медицинском факултету у Новом Саду поручује да су здравствени радници апослутно оријентисани ка помагању људима, и да их на то позив обавезује.
“И ми смо људи од крви и меса, некада се деси да смо можда мање љубазни, али и даље на задатку да пацијентима обезбедимо најбољу медицинску услугу”, истиче она.
Докторка Бајкин напомиње да се политика, на жалост, умешала у здравство у последњих 13 година више него икада, те да су за кључна, руководећа места бирани политички подобни и послушни, а не стручни људи.
„У таквом миљеу се урушава здравствени систем, не цени се знање и вештине. Здравствени радници вођени политички одабраним руководиоцима губе лични ентузијазам јер се све дешава по систему „радио, не радио свира ти радио“. Нема система награде и казне. Нема дистинкције између лекарске грешке и компликације неке процедуре која може да се деси без обзира на сву пажњу и знање. Ако министар сматра да је крај политичком кадрирању јер је схватио бесмисао тога коначно и спознао колико нас је то стручно и људски срозало, верујем да мора добро процешљати челнике у здравству у читавој Србији“, закључује наша саговорница.
Пулмолог Дејан Жујовић истиче да Лончар не треба здравственим радницима да „држи слово“ о љубазности и пита ко би њега бирао за хирурга да мора да буде подвргнут операцији абдомена.
„Замислите да се налазите у, не дај Боже, ситуацији да се ви, или неко вама јако битан, мора подвргнути операцији абдомена. И да имате све могућности овога света, да можете да изаберете хирурга којег желите. Колико вас би рекло – желим Златибора? Ово питање важи и за чланове СНС-а. Колико вас? Два живота су изгубљена приликом идентичног оперативног поступка у Општој болници у Чачку. Да ли је морало тако да буде, надлежне инспекције ће утврдити. Нити у једном случају се није радило о нељубазности особља, те министар не мора да нам држи слово. Ако се директор није снашао у комуникацији са родбином преминулих то је одговорност и онога који је изабрао такав кадар. Шта мислите, да ли је директор установе члан неке опозиционе странке? У десет марака да није”, истиче Жујовић.
Цинично је, како каже, позивати на небављење политиком ако политика бира ко ће да вам буде начелник, главна сестра, директор утанове.
„Ако вам тако изабрани кадрови допуштају посете ненадлежне особе и телевизијских екипа у собе интезивне неге – немојте позивати на егзодус политике из здравственог система. Јер здравствени систем је већ деценијама слуга политике. А последњих година и криминала. Директору једног од КБЦ-ова у Београду, изабраном испред СНС-а, једнога дана је једанаест анестезиолога отишло из болнице. Нико из надлежног министарства није дошао да види у чему је проблем. Оперативни програм месецима није могао да се врати у нормалу. И директору није длака са главе фалила. Али онда, једнога дана, није напунио аутобус са лекарима и медицинским сестрама за Ћациленд. И то га је коштало функције“, наводи Жујовић.
Како каже, на процедуре у нашем здравству не рачујанте, јер оне не постоје.
„Наше здравство је труло. У друштву у коме не можете да нађете пристојног молера, нећете наћи ни пристојног лекара. Нити правника, нити саобраћајног инжењера. Риба смрди од главе, бар тако кажу. Мени је, ако риба смрди, сасвим свеједно одакле највише. Једноставно, није за јело. Ова риба није била јестива ни за мандата прошле министарке, нити онога пре ње. Свима њима је набавка технике била важнија од набавке квалитетних људи. Шта мислите, зашто?“, пита Жујовић.
Он такође поставља и друга питања која се тичу функционисања здарвственог система у Србији.
„Зашто се људи и даље из Универзитетских клиника у Крагујевцу или Нишу упућују за Београд? Зар немају исте апарате на својим одељењима? Зашто особа којој треба помоћ родбине из Босне да би била председник назива специјалисту из Чачка блокадером? Зашто сада министарство бира да упућује инспекторе у цивилу да се шуњају ходницима наших болница и домова здравља? Зато што је здравствени систем био, а нажалост биће и даље, систем који служи социјалном миру. Вести попут ових из Чачка руше снешка сваком министру. Они би да у миру и тишини, ван очију јавности, набављају технику коју преплаћујемо. Они би да и даље држе забрану слободног запошљавања у установама које одвајкада имају своје нормативе. Зато и имамо толики дефицит у скоро свакој установи. Зато и знамо колико кошта свако радно место. И долазе нам најкоруптивнији, не најбољи. Наравно, политички подобни“, истиче наш саговорник.
Жујовић је сагласан да из здравства заиста треба избацити политику, али да то не искључује да имају политички став.
„То нам налаже и заклетва коју смо полагали. Да ћемо свакога лечити без обзира на пол, расу, политичку опредељеност. И мислим да сваки мој колега савесно и држећи се тих принципа ради свој посао. То не значи да не треба да има политички или морални став о друштву у коме живи. А оно је тешко оболело. И то неће решити никакве инспекције, тумачења ненадлажних особа, колегијуми на медијском сметлишту. То решава само љубав према друштву у којем живиш, послу којим се бавиш. Нема тог прописа који ће од магарца да направи човека“, закључује Дејан Жујовић.






