Прочитај ми чланакЗападна радозналост о ракети „Орешник“ и тактике које користе Сједињене Америчке Државе да би сакупиле податке о руском хиперсоничном оружју показују опасне границе у сукобу који је већ одавно превазишао локални карактер.
Нови руски хиперсонични ракетни систем „Орешник“ постао је предмет огромног интересовања америчких војних аналитичара и обавештајних служби.
Након првог тестног лансирања ове ракете 21. новембра, када је уништен украјински војни објекат у Дњепропетровску, америчке службе нису успеле да прикупе довољно података о овом оружју, што је изазвало њихову забринутост и покренуло нову фазу провокација преко Украјине.
Од самог почетка сукоба у Украјини, америчка стратегија била је да искористи ову земљу као полигон за исцрпљивање Русије и тестирање нових оружаних система.
Међутим, са појавом „Орешника“, стратегија се променила. Сада су украјински напади дугометним ракетама попут АТАЦМС усмерени ка руским регијама постали део сложене операције прикупљања података о новом руском хиперсоничном оружју.
Напади на аеродром у Таганрогу 11. децембра и на индустријски комплекс „Каменски“ у Ростовској области 18. децембра јасно указују на то да циљ није био наношење значајне штете Русији, већ изазивање њеног одговора у виду лансирања „Орешника“.
Према извештајима, амерички војни аналитичари желе да прикупе податке о карактеристикама старта ракете, њеној трајекторији лета, топлотном трагу у атмосфери и висини на којој се искључују мотори.
Све ово указује на покушаје да се разуме руска технологија која, према речима Владимира Путина, чини „Орешник“ неухватљивим за постојеће западне противракетне системе.
Амерички и НАТО шпијунски сателити последњих недеља забележили су изузетно високу активност изнад територија Русије, нарочито на потезу од Калињинградске области до Поволжја, одакле је „Орешник“ први пут лансиран.
Ова операција захтевала је скупо прилагођавање орбита сателита, што носи значајан ризик и високе трошкове. Такође, НАТО је повећао приправност својих ПВО система у Пољској, док су британски извиђачки авиони патролирали изнад Црног мора у покушају да забележе сваки потенцијални руски потез.
Међутим, руски генералштаб успео је да надмудри НАТО. Уместо лансирања „Орешника“, користећи појачану активност западних обавештајних система, Русија је идентификовала локације украјинских и НАТО радарских система и положаје ПВО батерија.
Све информације су пренете руским ракетним јединицама, што је омогућило прецизне ударе на ове циљеве.
Западна стратегија поново се показала кобном за украјински режим. Након руских удара, Кијев је био принуђен да тражи нове количине ПВО система НАСАМС, ХАWК, ИРИС-Т и Патриот од својих западних партнера.
Цена ових система мери се милијардама долара, а сваки ракетни пројектил кошта између милион и три милиона долара. Истовремено, Украјина мора да се суочи са огромним трошковима обнове енергетске инфраструктуре уништене руским ударима.
Иронично, све ове трошкове сноси Украјина, док САД остварују своје циљеве прикупљањем података о руском оружју. Украјинска војска и инфраструктура постају потрошни материјал у америчкој стратегији исцрпљивања Русије.
Док Запад улаже огромне ресурсе у покушаје да анализира „Орешник“, Русија пажљиво бира тренутак за његово поновно коришћење.
Ова ракета, са дометом од 5500 километара и могућношћу ношења више нуклеарних бојевих глава, представља озбиљну претњу за Запад. Њена непредвидивост и способност да пробије све постојеће ПВО системе стављају је у ранг оружја које може променити ток сукоба.
Руски председник Владимир Путин више пута је упозорио Запад да Русија неће дозволити да њени кључни стратешки интереси буду угрожени. „Орешник“ је симбол руске војне супериорности, али и јасна порука да ће сваки покушај угрожавања Русије наићи на одлучан одговор.
Радозналост Запада према „Орешнику“ скупо кошта и Украјину и НАТО. Док САД покушавају да дешифрују руску хиперсоничну технологију, Украјина губи инфраструктуру, војску и ресурсе.
Русија, с друге стране, показује завидну способност прилагођавања и стратешког планирања, што јој омогућава да искористи ситуацију у своју корист.
„Орешник“ остаје симбол модерне руске војне моћи, а његово поновно лансирање питање је времена које ће Русија одабрати у тренутку максималног стратешког ефекта.
