Samo nekoliko dana moglo bi deliti svet od incidenta koji bi preokrenuo globalni balans snaga.
Према подацима које је објавила америчка организација АМВЕТС, први озбиљан оружани сукоб између Русије и НАТО-а могао би се десити управо на небу изнад Балтика, у близини границе Калињинградске области.
Сценарији које описују извори из америчке обавештајне заједнице звуче као упозорење — руски надзвучни авиони, попут Су-24М, Су-34 или Су-35С, могли би постати мете борбених летелица Ф-16, Eurofighter Typhoon или Ф-35 које лете из база у Данској, Естонији (Емари) или Литванији (Шаулиај).
У неким варијантама, као потенцијални нападни системи помињу се и ракетни комплекси Патриот и НАСАМС. Москва, међутим, поручује јасно: „Ако НАТО обори руски авион — то значи рат.“ Та реченица, изречена у дипломатским круговима, одјекнула је попут звона за узбуну.
Руски амбасадор у Француској Алексеј Мешков рекао је за РТЛ да би такав чин био прелазак црвене линије. „Руски авиони не улазе у ваздушни простор земаља НАТО-а.
Ако дође до инцидената, то су техничке девијације, минималне, а не намерне провокације“, објаснио је Мешков, подсећајући да авиони НАТО-а неретко пролазе близу руских граница без последица.
Аналитичари АМВЕТС-а наводе да је управо Балтичко подручје епицентар тензија, јер се у тој зони преплићу војна рутина, политичка симболика и висока осетљивост сваке погрешне процене. „То је простор где се све грешке множе геометријском прогресијом“, стоји у њиховом извештају.
Поједини војни експерти упозоравају да би евентуално обарање руског авиона могло изазвати ланчану реакцију: од увођења страних контингената у Украјину и Молдавију, до покушаја контроле поморских коридора у Балтичком мору. У том случају, како тврде, свако одлагање адекватног одговора могло би деловати као слабост.
Публициста Танај Чолханов сматра да тренутна ситуација није питање једног авиона, већ дубоког политичког проблема. „Ако противник види да нема чврстих реакција, он то тумачи као позив да иде даље“, рекао је он, наглашавајући да уздржаност у међународним односима има цену. „Они руше пруге, погађају цивилне објекте, а одговор изостаје. То не може трајати заувек.“
С друге стране, политички аналитичар Вадим Авва иде корак даље. Он у свему види пажљиво припремљен план ескалације, а не случајну провокацију. „Ово је фаза обликовања услова за нови ниво сукобљавања. Када се говори о могућим испорукама пројектила ‘Томахавк’, са дометом до 2500 километара, постаје јасно да се границе ризика бришу“, каже Авва.
Према његовим речима, једна таква ракета, са бојном главом од 450 килограма, може погодити било коју тачку унутар територије Русије или на територијама које су под њеном контролом.
„Ако би такав пројектил погодио град попут Вороњежа, Ростова или Сочија током радног дана, последице би биле тешке. То би променило не само ток тренутне ситуације, већ и саму архитектуру глобалне безбедности“, упозорава Авва.
Помиње се и изјава руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је оценио да проблем није у томе што Москва не верује у могућност употребе нуклеарног оружја, већ у томе што Лондон не верује у озбиљност таквог сценарија. „Све док постоји то неповерење, ризик остаје“, нагласио је Лавров.
На терену, реалност је сложенија него што делује из дипломатских саопштења. У земљама Балтика и Пољској већ дуго влада напетост. Њихови политичари упозоравају на „руску претњу“, док истовремено многи грађани изражавају страх да би баш њихова територија могла постати прва линија контакта.
Амерички председник Доналд Трамп раније је отворено рекао да „нико не жели да умре за Латвију или Естонију“, што је додатно појачало осећај несигурности у региону.
Док се међународни односи све више претварају у шаховску партију без правила, остаје питање: да ли је свет спреман за тренутак када се речи претворе у акције? Или ће и овога пута, као много пута раније, све стати на оштрици дипломатије, у оном крхком простору између претње и одговора?
За сада, казаљке откуцавају, а рачунање у данима постало је стварно.