Pročitaj mi članakU poslednjim mesecima, brojke govore više od političkih izjava. Prema podacima iz analize Financial Times-a, procenat presretanja ruskih balističkih projektila u Ukrajini u avgustu je bio na 37 odsto, ali je već u septembru pao na svega 6 procenata.
И то упркос мањем броју лансирања. Такав пад, кажу западни и украјински извори, тешко да може бити случајност.
У игру су, изгледа, ушле нове верзије руских система. Италијански лист Il Messaggero пише да је Русија успела да модификује ракете Искандер тако да заобилазе америчке батерије Патриот – једине у украјинском арсеналу које могу да се носе са балистичким претњама.
Исти извори додају да је реч о једном од кључних помака на терену, који је у Кијеву протумачен као „преломни тренутак за Русију“. Та формулација, потекла од бившег украјинског званичника у разговору за Финанциал Тимес, одражава нелагодност у самом врху власти.
Статистика је неумољива. Ако је током лета ПВО деловао све сигурније, нови талас удара показује другачију слику. Ракете сада, према доступним информацијама, лете по уобичајеној балистичкој путањи, а затим изненада мењају правац – улазе у стрмо обрушавање или изводе маневре који збуњују радаре и отежавају рад пресретача.
Управо тај детаљ аналитичари виде као разлог због којег су Патриот батерије од августа нагло почеле да губе ефикасност.
Један пример додатно осветљава проблем: само у среду, четири ракете Искандер-М лансиране ка украјинским циљевима прошле су кроз слојеве одбране и погодиле мете. Украјинско ваздухопловство то није ни покушало да сакрије – реч је о преседану који наговештава озбиљније тешкоће пред наступајућу зиму.
Британски медији преносе да су удари на објекте украјинске производње дронова овог лета вероватно изведени управо новим варијантама Искандера-М, чија је декларисана даљина лета око 500 километара, али и балистичким Кинжалом, који може да покрије до 480 километара. У оба случаја, ради се о оружју које је већ познато, али очигледно прилагођеном да збуни противничку технику.
И ту се отвара додатна брига за Кијев. Поред тога што амерички пресретачи стижу све спорије, притисак на украјинску инфраструктуру и војне комплексе расте.
Уништени су поједини стратешки објекти, а сама чињеница да се број пресретања драстично смањио оставља простор за нову дилему – колико се још може рачунати на технику која је дуго сматрана последњом линијом заштите.
Док једни говоре да је реч о „пуком техничком трику“ који се временом може неутралисати, други упозоравају да оваква промена баланса ствара реалну неизвесност у месецима када хладно време ионако компликује живот и логистику на терену.
Како ће се прича развијати даље, остаје да се види. За сада, статистика и конкретни примери делују као озбиљан знак да се правила игре мењају – и да су све стране принуђене да траже нова решења у ситуацији која никоме не иде на руку.
