Pročitaj mi članakRuski filozof i ideolog Aleksandar Dugin, u nedavno objavljenom autorskom tekstu, upozorava da je svet već zakoračio u novi globalni rat, a da je ono što se trenutno dešava tek uvod u mnogo veći sukob.
Дугин упозорава да нови мултиполарни светски поредак није зацементиран и вероватно неће бити мирно прихваћен, већ ће се обликовати кроз ескалацију сукоба, подсећајући како су историјске промене увек изнова одређиване непредвидивим током рата.
„Промена светског поретка обично се догађа ратом. Они који имају глобалну моћ ретко су спремни да је се добровољно одрекну. Држе је до самог краја, док не буду уништени и сведени на рушевине. Исто се несумњиво дешава и данас.
Наравно, у историји има обрта и преокрета. Стога би се само хипотетички могло очекивати, надати се или макар желети да ће западни лидери добровољно одустати од своје хегемоније. Нешто ми, међутим, говори да је то мало вероватно. А ако се то не деси, биће рата. Тај рат је већ у току: рат у Украјини и ратови на Блиском истоку. Али још није у пуној снази. За сада је то тек најава огромног, фундаменталног рата који ће се водити око прерасподеле стварног суверенитета међу силама које се данас разграничавају.
Данас често кажемо: погледајте, мултиполарни свет је ту, свет више није униполаран, постоји БРИКС, постоји ‘веће човечанство’ и тако даље. Међутим, хегемонија униполарног система и даље је снажна. И то упркос њеном вишеструком паду и упркос колосалној унутрашњој кризи, имплозији, а не експлозији, западног друштва и читаве западне цивилизације, која је очигледно у хаотичном превирању. У извесном смислу, упркос силазној путањи, западна хегемонија још увек је јача од мултиполарности.
Будимо искрени: Запад је и даље способан да, на пример, преобликује ситуацију и равнотежу снага на постсовјетском простору. Знамо да глобалисти делују у Украјини, Молдавији, на Јужном Кавказу и у Централној Азији већ три деценије. Али ми смо им то допустили. И сада, упркос подели Запада на две, па и три силе, глобалисте, ЕУ, Трампа и МАГА покрет, ипак су успели да изнуде исходе избора у Румунији, замене кандидате непожељне глобалистима, убију неколико десетина кандидата Алтернативе за Немачку (АфД) прикривајући то као ‘несреће’, и на крају изнуде изборе у Молдавији. Истовремено, рат у Украјини траје својом жестином. Запад не одустаје и биће нам веома тешко да постигнемо одлучујућу Победу.
Прерано је рећи да западни униполарни свет више не постоји. Он постоји, иако у агонији. И, наравно, сасвим је вероватно да, ако се униполарни свет ускоро сам од себе не уруши, све ово може да се прелије у велики рат.
Нисам сигуран где ће се тај рат водити – у Пацифику против Кине или против Индије, на Блиском истоку, или ће у њега директно бити увучена и Русија. Могуће је да ће почети с нама. Зато оно што се дешава у Украјини може бити почетак, пролог много већег и страшнијег рата који нам се брзо приближава.
Са нашим нуклеарним оружјем, огромним територијама, историјским идентитетом и способношћу да концептуализујемо глобалне процесе, Русија је неколико корака испред Кине. Кина се тек сада буди и постаје истинска светска сила – по први пут у својој савременој историји. То је нова ситуација за њу, без гаранције да ће њоме умети да управља без грешака. Ми смо били велика светска сила у 20. веку (једна од две) и у 19. (једна од више). Величина Кине потиче из античких времена. Данас је Кина несумњиво једна од кључних држава првог реда, једна од две-три које управљају светом. Али за савремену Кину то је ново искуство и тек треба да се припреми – притом је могуће много грешака. Ми имамо живо и снажно искуство, зато је Русија главна препрека глобалистима и њихов главни непријатељ. Ми, и нико други, главни смо учесници у овом рату, главни носиоци историјског замаха. Ми градимо и водимо мултиполарни свет.
Може ли се Трећи светски рат избећи у овим околностима – велико је питање. За сада је једина понуђена опција избегавања – капитулација, тј. свесни, превремени прекид рата, подизање беле заставе и предаја на милост победницима. Али признање пораза не значи крај рата. Ми смо и даље пуни воље и снаге и идемо ка Победи, а не ка поразу.
Дакле, ако се велики рат може избећи само поразом Русије, то није наш избор – и у том случају, ескалација је неизбежна. Али да ли ће до рата доћи или не, не зависи од нас. Зависи од тога како ће униполарни свет који га организује одабрати нови ниво ескалације.
У целини, не можемо избећи велики светски рат. У њега ће неминовно бити увучена Кина, вероватно и Индија, цео Блиски исток и исламски свет; одразиће се и на Африку и Латинску Америку, где се такође формирају две коалиције – оне за униполарност и оне за мултиполарност.
Закључно: човечанство очекују монструозна, страшна искушења. Она се већ дешавају, ми смо већ у њима. Али оно што се сада догађа изгледаће као дечја игра у поређењу с оним што долази. Наравно, као и свака нормална особа, не хвалим се нити се радујем томе. Али ратови готово увек избијају баш онда када људи кажу да рата не желе. Ратови не зависе од тога да ли их људи желе или не. У историји постоји извесна логика којој је готово немогуће измаћи: ‘Дрво можда жели свој мир, али ветар му то неће дозволити'“, пише Александар Дугин за Арктос журнал.
Две визије истог сукоба
Изјаве Писторијуса и Макрона показују да је Европска Унија ушла у период страха и припреме за најгоре. Њихово признање да је Русија потцењена и да Запад нема адекватне механизме одбране против Москве, потврђује да се унутар ЕУ осећа несигурност.
Са друге стране, руски идеолог овде поручује да се рат већ води и да је глобална ескалација само питање времена. Његове речи нису дипломатски балансиране већ отворено предвиђају светски сукоб у којем ће се мултиполарност обликовати кроз деструкцију.
Овако, два наратива – западни и руски – јасно показују дубину непомирљивости. ЕУ лидери припремају своје грађане за могућност сукоба, док руски идеолог тврди да сукоб већ траје и да ће се само проширити.
