Pročitaj mi članakMeđunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da je ponovo došlo do granatiranja u blizini nuklearne elektrane Zaporožje – najvećeg postrojenja te vrste u Evropi, koje se već više od tri godine nalazi pod ruskom okupacijom.
„Оно што је некада било готово незамисливо – гранатирање или војне активности поред великих нуклеарних објеката – постало је уобичајена појава током овог ужасног рата“, изјавио је генерални директор IAEA Рафаел Гроси.
Детаљи инцидента
Према извештају посматрача IAEA на терену, уочен је црни дим са три локације у близини постројења. Руски органи који управљају електраном тврде да су гранате пале око 400 метара од складишта дизел-горива које се налази изван главног комплекса.
Agencija није званично навела ко је одговоран за напад, али Москва је одмах оптужила Украјину.
Стратешка и дуготрајна опасност
Нуклеарна електрана у Запорожју, смештена у граду Енергодару, пре инвазије производила је петину укупне електричне енергије у Украјини. Од марта 2022. године налази се под руском контролом.
IAEA упозорава да је ризик од нуклеарне несреће константан, будући да су руске трупе унутар постројења распоредиле војску и технику, користећи га као средство политичког и војног притиска.
Москва тврди да је електрана сада део Руске Федерације, у складу са незаконитом анексијом Запорошке области, и гради нове далеководе ради повезивања са својим енергетским системом.
Дипломатска позадина
Према западним изворима, САД су предложиле план да се контрола над електраном врати Украјини, а затим стави под међународни надзор. Идеја је била да постројење снабдева струјом и украјинске и руске територије.
Москва је у први мах одбила тај предлог, али је Владимир Путин касније изјавио да је „отворен за сарадњу“ са Кијевом и Вашингтоном по овом питању.
📌 Овај догађај поново подсећа да је нуклеарна безбедност у Европи директно угрожена, а да сваки напад у близини Запорожја може имати катастрофалне последице далеко ван граница Украјине.
