Pročitaj mi članakU Francuskoj, Španiji, Holandiji i drugim evropskim državama padaju vlade, hapse se predsednici, premijeri i ministri koji su osumnjičeni za učešće u korupcionaškim aferama. Samo u Srbiji kriminalizovana vlast vrši teror nad građanima, koji traže pravdu.
Корупција, коју предводи Александар Вучић, убила је 16 људи и, само на пројекту реконструкције Железничке станице у Новом Саду на прузи од Београда до Суботице, опљачкала 116 милиона долара, а за десет месеци нису завршене истраге, нема оптужнице и судских поступака. Уместо одговорних за убиства, Вучићев режим хапси, затвара и кажњава побуњене студенте и грађане. Да ли треба да дође до новог крвопролића, да Вучић организује јавна стрељања или вешања, па да технократе из Европске уније схвате да Србијом влада терористичка организација, коју предводи ментално поремећени тиранин?
У свим европским државама на власти се налазе аутократски лидери склони занемаривању демократских вредности, али нигде нема огољене диктатуре и тираније. Нигде, осим у Србији.
Александар Вучић већ 13 година спроводи тортуру над грађанима, кршећи законе и Устав Србије, па и све одредбе Универзалне декларације о људским правима Генералне скупштине Уједињених нација. У Декларацији се наводи да свако има право на живот, слободу и безбедност; нико се не сме држати у ропству или потчињеном положају; нико не сме да буде подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступку или кажњавању; сви су пред законом једнаки и имају право на заштиту закона без икакве разлике; свако има право на делотворни правни лек пред надлежним националним судобима; нико не сме да буде произвољно ухапшен, притворен нити протеран; свако има потпуно једнако право на правично и јавно суђење пред независним и непристрасним судом…
Ове и све остале чланове Универзалне декларације УН, Вучић свакодневно крши на најбруталнији начин.
Под Вучићевом влашћу, никоме у Србији нису гарантовани слобода и безбедност, па и живот. У заједничким акцијама полицијских, војних и мафијашких одреда свакодневно се пребијају, хапсе и понижавају студенти и побуњени грађани.
Начелници полицијских управа и одељења, попут Марка Кричка и Невенка Марића, лично командују јединицима које врше насиље на улицама. Кричак је недавно киднаповао петоро студената, одвео их у гаражу у згради Владе Србије и физички из злостављао, а једној девојци је претио силовањем.
Под Марићевом командом су полицијске јединице у Новом Саду, подржане мафијашком пешадијом, извршиле неколико дивљачких напада на мирне демонстранте првог и петог септембра. По налогу Андреја Вучића, Марић је руководио упадом полицијске јединице са оклопним возилима у студентски кампус. Неколико студената је тешко повређено, поломљене су им руке и кључне кости, задобили су фрактуре лобање, а један је животно угрожен повредама које су му нанели полицајци.
У обрачуну са народом учествују и припадници војне полиције. Такозване „Кобре“, у цивилу, мимо овлашћења и супротно правилу службе, неколико пута су нападали грађане у Новом Саду. У одбрани просторија Српске напредне странке чак су употребили ватрено оружје. Услед замене теза, уместо њих, полиција и тужилаштво прогоне грађане.
Због наводног сукоба на седморицу припадника „Кобри“ ухапшено је шест грађана, осумњичених за напад на службено лице у вршењу дужности и тешко убиство у покушају.
Један од њих је ухапшен на бензинској пумпи. Иако није ни био на протесту, за тужилаштво и суд, који му је одредио притвор, било је довољна изјава полицајца који га је „препознао“. Полицајци су „препознали“ још једног човека, кога су сутрадан ухапсили на радном месту иако и он није био ни близу протеста пред седиштем Српске напредне странке.
По истом моделу, на основу пријава полицајаца, без икаквих доказа, спроводе се хапшења широм Србије. Судови одбацују већину тужилачких захтева за одређивање притвора и пуштају грађане на слободу. Због тога Вучић прети кажњавањем неподобних тужиоца и судија, па чак и независних и неподобних адвоката.
Вучић користи полицију и своје „лојалисте“ међу универзитетским професорима и деканима да „ослободи“ поједине факултете. Супротно законским одредбама о аутономији универзитета, полицијски кордони спречавају улазак студената на новосадски Филозофски факултет и ДИФ. Осим старих режимских кадрова попут Славенка Терзића и Александра Костића, насилно гушење студентског протеста подржала је и група професора, који су до јуче били критичари Вучићеве власти, као што су Милош Ковић, Јован Јањић и Слободан Антонић. Под паролом „Избацити политику са факултета“, они се залажу за „убацивање полиције на факултете“.
Истовремено, гласно ћуте о отказима, које је добило више од 150 средњошколских наставника, који су подржали протесте својих ученика. Без посла је остало и више од 330 наставника, који нису имали уговоре о сталном запослењу. Освету над професорима и учитељима спроводи министар просвете Дејан Вук Станковић. У нормалној држави, Станковићу би био забрањен прилаз и школским двориштима, а камоли факултетима, због свих оптужби ученица, које је сексуално злостављао. Међутим, у Вучићевој Србији таква психо-физичка креатура има прилику да угрожава егзистенције хиљада породица.
Све врсте насиља, које је режим применио, нису дале резултата. Студенти и побуњени грађани и даље, пуних девет месеци, инсистирају на утврђивању кривичне одговорности за све учеснике у корупцији која је довела до масовног убиства под надстрешницом новосадске Железничке станице. Не одустаје ни Вучић, који је спреман да се од истине и правде брани до последње капи туђе крви.
Док Вучић терорише цео народ, Европа ћути. У истој Европи, чак и у државама које нису чланице Европске уније, највиши државни званичници одговарају за учешће у криминалним и корупционашким аферама. У Португалу је, пре две године, Антонио Кошта поднео оставку на место премијера због истраге „Оператион Инфлуенцер“ о коруптивним поступцима, којима је његова влада покушала да омогући експлоатацију литијума.
Вучићев интимни пријатељ Себастијан Курц је две хиљаде и двадесет и прве поднео оставку на функцију аустријског канцелара, заједно са министром Герном Блумелом због истраге о корупцији. Исте године је на исти начин поступио и Јури Ратас, премијер Естоније, који је осумњичен за незаконито финансирање своје странке. Холандска влада, на чијем челу је био Марк Руте, пала је због скандала са исплатом дечјих додатака.
Бивши француски премијер Франсоа Филон правоснажно је осуђен две хиљаде и двадесет и друге године због намештања послова својој супрузи, а министар спољних послова Алан Грисе је дао оставку после пресуде којом је кажњен за фалсификовање имовинског извештаја.
Шпански министар Хозе Луис Абалос је две хиљаде и двадесет и четврте поднео оставку и избачен је из странке ПСОЕ због афере „Колдо“ око набавке заштитних маски. Џозеф Мускат је напустио функцију премијера Малте усклед скандала око убиства новинарке Д.Ц. Галиције, а касније је оптужен за корупционашку аферу „Виталс“. Бивша шкотска премијерка Никол Стургеон је ухапшена због незаконитог финансирања странке.
Потпредседник хрватске владе Тихомир Толушић је ухапшен две хиљаде и двадесет и друге године због злоупотребе новца из фондова ЕУ, баш као и бугарски премијер Бојко Борисов. Румунски председник парламента Ливиу Драгнеа је правоснажно осуђен на затворску казну због подстрекивања на злоупотребу положаја, а премијер Виктор Понда је поднео оставку под притиском масовних протеста против корупције. Под сличним оптужбама, хапшени су и процесуирани македонски премијер Никола Груевски, председник Молдавије Игор Додон, председник кипарског парламента Деметрис Силоурис, чешки премијер Андреј Бабиш… Пре неколико дана је Ангела Рејнер, заменица британског премијера Кира Стармера, поднела оставку због мање плаћеног пореза у износу од 40000 фунти.
Сва кривична дела, због којих су ови европски државници хапшени и процесуирани, изгледају безначајно у односу на Вучићеву смртоносну корупцију, која је изазвала убиство 16 људи и пљачку од 115 милиона долара, а потом и дуготрајне протесте и режимску тортуру над сваким грађанином који тражи правду.
Од првог новембра две хиљаде и двадесет и четврте године до данас нема оптужнице за злочин под надстрешницом. Двојица бивших министара, Горан Весић и Томислав Момировић, као и петнаестак њихових сарадника и грађевинских стручњака налазе се у кућном притвору или на слободи.
На слободи су и напредњачки злочинци, који су аутомобилима газили људе приликом комеморативних блокада саобраћаја, бејзбол палицама ломили вилице студенткињама или ножем и металним шипкама пребијали кости грађанима. Док тиранија траје, пред очима свих европских медија и политичара, поставља се питање да ли би неко у Европској комисији реаговао ако Вучић почне да прави концентрационе логоре и почне са јавним стрељањем студената и побуњених грађана.
Колико још убистава треба да изврши напредњачки картел, па да у Бриселу прихвате чињеницу да се грађани Србије боре против режимског криминала и корупције, за слободу и људска права, онаква каква су дефинисана Универзалном декларацијом УН-а? Колико још злочина треба да се деси да би европски и светски центри моћи схватили да Србијом влада терористичка организација на чијем челу се налази Александар Вучић?
Према извештају Еуростата прошле подине, у Србији има 46 девизних милијардрера и 46000 милионера.
Ниједан министар није пријавио порез, јер од плате минуистра или директора јавног предузећа не може се ништа вредно купити.
Синиша Мали, Горан Весић и припадници Вучићевог картела изнели су из земље десетине милијарди долара и евра. Некажњено.
Вучић је купио кћерки Милици стан од 150 квадрата у центру Берлина, блиндиран ауто и намештај. Одакле студенкињи толики новац, док њене колега у Србији протествују тражећи слободу говора, кретања и кажњавање корупционаша и нарко картела на чијем је челу Александар Вучић. Њен отац, тиранин, у Кини се хвали да ће његова кчерка у овој земљи ускоро основати компанију, у којој ће он бити саветник: Којим парама?
Са или без подршке Европске уније или Уједињених нација, студенти и грађани ослободиће Србију од Вучићеве тираније. За све, укључујући и Вучића и његове лојалисте, било би боље да се то догоди пре него што још неко не буде убијен. Ако већ није касно, последњи је тренутак да се заустави крвави пир ментално поремећеног тиранина.
