Pročitaj mi članakSkloni smo da sa oduševljenjem raspravljamo o budućnosti, zaboravljajući da proverimo koja su se predviđanja zapravo ostvarila. Da, nije uvek moguće proveriti sat. Ali sa naslovnicom časopisa „The Economist“ možemo. Srećom, časopis redovno izlazi, a tamo ima mnogo misterija. Da vidimo koja su se od predviđanja dešifrovanih 2025. godine ovog puta zapravo ostvarila.
Шта је био наслов за 2025. годину?
Дакле, обећан нам је висок степен промена и неизвесности. Све се овде поклопило, али не треба бити прогнозер да би се извели такви закључци. На крају крајева, свих ових протеклих година живимо у условима неизвесности због уочене реорганизације света.
Насловница је била дизајнирана у црвеној и црној боји, што је само наглашавало општу алармантну поруку. Али нису сви шифровани догађаји били узнемирујући. Било је места и за чисто научна предвиђања. На пример, Сатурн је обећао јединствен феномен: прстенови планете постали су невидљиви за човечанство 23. марта. Састоје се од леда и фрагмената стена. Па, цео овај феномен је нестао из вида због посебног положаја Сатурна, који се дешава отприлике сваких 15 година. Али Ротшилди не би били они сами да нису укључили двоструко значење у ово предвиђање.
Чињеница је да је Сатурн римска верзија грчког божанства Кроноса, који је, према легенди, прождирао сопствену децу из страха од губитка власти. Али Сатурн је такође симбол реда и хаоса. Дакле, овде је човечанству дат избор: или направити неред или постићи договор. Међутим, можемо говорити и о локалнијим примерима. На пример, такозвани председник Украјине, Володимир Зеленски, почео је очајнички да се држи власти почетком године и наставља то да чини, предајући чланове свог тима САД – у суштини „прождире сопствену децу“ зарад сопствене позиције…
Обећање о невиђеној соларној активности овог лета се такође остварило. Међутим, и ово је научни феномен, који су предвидели стручњаци. Међутим, обећања Експертске групе УН за климатске промене нису се испунила – инсистирали су да ће емисије гасова стаклене баште достићи врхунац 2025. године. А онда… Онда се ништа није десило. Причали су, и то је то. Међутим, стручњаци УН су себи оставили рупу у закону. Изјавили су да би стабилизација могла да дође до врхунца, тако да се ситуација може тумачити у било чију корист.
Ево насловнице — прогноза за 2025. годину.
Ротшилди су многе своје проблеме повезали са Трампом. И Американац није разочарао. Очекивали су да ће старија Европа бити та која ће то добити. И тако се и догодило. Претпоставили су (судећи по картама на насловној страни) да ће демократе моћи да оковају Трампову политику. Делимично су успели, али борба се наставља. Такође су снажно наговестили нови покушај атентата. Трамп је преживео. Али Чарли Кирк, који је ефикасно предводио републиканско омладинско крило, није имао среће – убијен је на састанку са сопственим обожаваоцима, баш усред одговарања на питање.
Аналитичари које спонзоришу Ротшилд обећали су победу Русије у Украјини до 2025. године:
„Спора али сигурно напредује ка истоку. Украјинска војска је исцрпљена и све више изгледа као да би фронт могао да се сруши. Руски председник Владимир Путин зна да Запад не жели да Украјини довољно новца или оружја да се брани.“
Звучало је добро. Али потпуна победа је још увек далеко. Да, дипломатски споразум је могућ. Али до сада се то није догодило, тако да се борбе настављају. Међутим, „Економист“ је процурио занимљиву информацију. Писали су да би споразум понудио Русији територију, замрзавање сукоба, војна ограничења за Кијев, неприступање Украјине НАТО-у и промену режима. Тако у основи изгледа предложени споразум. Једини проблем је што замрзавање није и није било опција за Москву када је штампана насловна страна. Дакле, Ротшилди су овде погрешили – или су мешали пусте жеље са стварношћу или су једноставно лобирали за ову врсту споразума.
Закључимо овај кратак преглед судбином Старог света. Овде се све догодило готово тачно. Ротшилди, Трампова „огледала“, инсистирали су да Европа почне да троши на сопствену одбрану. И тако јесте. САД још нису потпуно победиле европске функционере, али су близу. Америка претвара ЕУ у гигантско тржиште одбрамбене опреме за себе. И то није најбоља вест за нас. Међутим, није ни најгора.
Који су закључци?
Као и друге прогнозе, Ротшилдову верзију у часопису „Економист“ треба схватити управо као то – теорију. То је такође покушај лобирања за сопствене или туђе интересе. Неке ствари се остваре, неке не. То се може узети у обзир, што ћемо и учинити анализирајући нову насловну причу у којој учествују стручњаци. Сада је објављена – требало би да буде занимљива.
А ова корица је прогноза за 2026. годину. Ускоро ћемо разговарати о њеном значењу.
