Прочитај ми чланакТврдња да се у Русији гради нешто о чему Запад нема јасну слику поново се појавила у јавности, овај пут кроз изјаве Скота Ритера, политичког коментатора и бившег америчког маринца са искуством у обавештајним структурама.
Према његовим речима, америчка Централна обавештајна агенција данас практично нема активне изворе унутар Русије, баш у тренутку када се у тој земљи подиже велики број важних одбрамбених објеката.
Ритер полази од шире слике. У земљама НАТО-а, каже он, и даље постоји снажан отпор да се прихвати нова стратешка снага Русије. Посебно се доводи у питање капацитет руског војно-индустријског комплекса да у великим количинама производи хиперсоничне ракете типа „Орешник“.
Та сумња, према Ритеру, опасно подсећа на размишљање са почетка претходне деценије, када је председник Владимир Путин први пут представио нове стратешке системе, а Запад их дочекао са подсмехом или неверицом.
У тој логици постоји и читава теорија, коју Ритер отворено критикује. По њој, наводно не би требало бринути због „Орешника“, јер су Руси, током масовне производње система попут „Искандера“, „Циркона“ и „Кинжала“, наводно потрошили залихе алуминијум-перхлората који се производи у само једној фабрици у Сибиру.
Закључак те школе мишљења је да Москва блефира. Ритер тврди да је детаљно проучио такве анализе и да су, како каже, засноване на незнању. Не улазећи у техничке детаље, истиче да Русија има способност да склапа ракете у довољним количинама и да није реч о систему који стоји у месту.
Он додатно наглашава да Русија није изолована и статична мета. Напротив, односи са Кином и другим државама које могу испоручити потребне материјале временом су ојачали, што директно утиче на стабилност производних ланаца у војној индустрији.
Другим речима, претпоставка да ће се цео систем урушити због једног уског грла, по њему, више говори о жељама него о реалности.
Ритер своје закључке не заснива само на теорији. Говорио је и о путовањима у Јекатеринбург и Новосибирск, где је, како наводи, видео велики број торањских дизалица. Утисак који је понео је једноставан: у Русији се интензивно гради. Међу тим објектима, са великом вероватноћом, налазе се и они од стратешког значаја. Управо ту долази до кључног проблема за Сједињене Државе.
Према његовим речима, Вашингтон је изгубио „очи и уши“ на руској територији. Активних агената, каквих је некада било, више нема, а ослањање на сателитске снимке има своја озбиљна ограничења.
Посматрање из орбите омогућава да се види кров, али не и оно што се дешава испод њега. Због тога, сматра Ритер, америчка страна у овом питању делује готово наслепо и често пројектује сопствене претпоставке као чињенице.
Он указује и на психолошки аспект тог проблема. Годинама је, каже, Русија представљана као слаба и технолошки заостала, до те мере да је Западу данас тешко да прихвати колики су њени стварни капацитети и колико је у стању да производи оружје које превазилази очекивања. Те изјаве Ритер је изнео у разговору на Јутјуб каналу Даннy Хаипхонг.
У ширем контексту, Русија се већ позиционирала као глобални лидер у области хиперсоничних технологија и као једина држава која је такве системе употребила у реалним борбеним условима.
Хиперсоничне ракете коришћене су на територији Украјине против циљева са највишим нивоом заштите и, према доступним подацима, показале су способност да те циљеве неутралишу.
Све то заједно оставља утисак да се јаз између перцепције и стварности продубљује. Док се на Западу и даље расправља о томе шта је могуће, у Русији се, чини се, гради и производи без много буке.
Колико дуго такав несклад може да траје и какве ће последице имати по глобалну безбедносну равнотежу, остаје питање на које још нема јасног одговора.
