Конгресмен Џејмс Комер, председник Одбора за надзор Представничког дома, инсистирао је на кривичним оптужбама за непоштовање Конгреса против брачног пара Клинтон због непоштовања судског позива. Након тога су адвокати Клинтонових послали мејл особљу одбора за надзор наводећи да ће пар прихватити Комерове захтеве и да ће се „појавити на саслушањима у договорене време“.
Адвокати су затражили да Комер, републиканац из Кентакија, пристане да не инсиситира на поступку за непоштовања Конгреса. Комер је, међутим, рекао да за сада не одустаје од оптужби, које носе претњу значајном новчаном казном, па чак и затворском казном, уколико их Представнички дом усвоји и Министарство правде успешно процесуира.
„Немамо ништа написмено“, рекао је Комер новинарима, додајући да је отворен да прихвати понуду Клинтонових, али да „зависи од тога шта ће они рећи“.
Комер је у саопштењу у понедељак увече рекао да и даље има питања у вези с понудом.
„Адвокати Клинтонових кажу да пристају на услове, али ти услови су поново нејасни и нису дали никакве датуме за саслушања. Једини разлог због којег сада кажу да пристају јесте то што је Представнички дом покренуо поступак због непоштовања Конгреса“, рекао је Комер.
Додао је да ће разјаснити услове на које пристају и затим разговарати о наредним корацима са члановима мог одбора.
Преговори у последњем тренутку догодили су се док су републикански лидери покушавали да прогурају резолуцију о непоштовању Конгреса кроз Одбор за пословник Представничког дома – последњу препреку пре него што би резолуција отишла на гласање пред целим Домом.
То је био потенцијално озбиљан тренутак за Конгрес, први пут да би могао да прогласи бившег председника кривим за непоштовање што би за последицу имало затворску казну.
Док су Комер и Клинтонови преговарали о условима саслушања, Одбор за пословник Представничког дома одложио је разматрање резолуција о непоштовању Конгреса.
Раније у понедељак, Комер је одбио понуду адвоката Клинтонових да Бил Клинтон уради транскрибовани интервју, а Хилари Клинтон поднесе изјаву под заклетвом. Он је инсистирао да Клинтонови седну на саслушање под заклетвом пред одбором како би се испунили судски позиви Одбора.
Писмо Одбора упућено адвокатима Клинтонових указивало је да су они понудили да Бил Клинтон обави четворочасовни транскрибовани интервју о „питањима везаним за истраге и процесуирања Џефрија Епстина“, док би Хилари Клинтон поднела изјаву под заклетвом.
„Клинтонови не могу да диктирају услове законитих судских позива“, рекао је Комер.
Бивши председник и бивша државна секретарка месецима су се опирали судским позивима, након што је Одбор за надзор издао позиве за њихово сведочење у августу, када је покренуо истрагу о Епстину и његовим сарадницима. Њихови адвокати покушали су да оспоре валидност судског позива.
Међутим, када је Комер запретио покретањем поступка због непоштовања Конгреса, Клинтонови су почели да преговарају у правцу компромиса.
Одбор за надзор, којим контролишу републиканци, прошлог месеца је изнео оптужбе за кривично непоштовање Конгреса. Девет од 21 демократа у одбору придружило се републиканцима у подршци оптужбама против Била Клинтона, заговарајући пуну транспарентност у истрази о Епстину. Три демократе такође су подржали изношење оптужби против Хилари Клинтон.
Републиканци форсирају укључивање Била Клинтона
Веза Била Клинтона са сексуланим преступником Епстином поново је постала централна тема за републиканце. Епстин је 2019. извршио самоубиство у затворској ћелији у Њујорку. Био је оптужен за трговину људима и чекао је суђење.
Клинтон, попут многих других моћника, имао је добро документовану везу са Епстином крајем 1990-их и почетком 2000-их. Није оптуживан за било какво недело у својим интеракцијама са преминулим финансијером.
Клинтонови су остали веома критични према Комеровој одлуци, тврдећи да он политизује истрагу, док не држи Трампову администрацију одговорном за кашњења у достављању докумената Министарства правде о Епстину.
„Преговарали су у доброј вери. Ви нисте. Рекли су вам под заклетвом шта знају, али вас то не занима“, рекао је портпарол Клинтонових, Анхел Урења, одговарајући на Комерове претње у понедељак.
Ипак, могућност гласања повећавала је потенцијал да Конгрес употреби једну од својих најстрожих казни против бившег председника по први пут. Историјски, Конгрес је показивао попустљивост према бившим председницима. Ниједан никада није био приморан да сведочи пред законодавцима, иако су неки то учинили добровољно.
Бил Клинтон је, указује ЦНН, више пута негирао било какву умешаност у незаконите радње повезане са Епстином.
Иако су адвокати наставили да инсистирају да одбор повуче судски позив за сведочење Хилари Клинтон, рекли су да би она могла да поднесе другу изјаву под заклетвом или да се појави на личном интервјуу у сличном формату као њен супруг.
Заузврат, адвокати Клинтонових, Ешли Кален и Дејвид Е. Кендал, затражили су од Комера да повуче судске позиве и резолуције о непоштовању Конгреса против њих.
Комер је ту понуду адвоката Клинтонових одбацио као „неразумну“ и рекао да не може да прихвати такве услове.
Рекао је да не може да пристане на замену саслушања под заклетвом за добровољни интервју, као и да одбацује начин на који су адвокати покушали да ограниче обим интервјуа. Комер је навео да је ситуација могла да се одвије другачије да су адвокати понудили добровољни интервју још када је бивши председник први пут добио судски позив у августу.
Клинтон би, додао је, имао подстицај да покуша да „развуче време“ ако би одбор пристао на чврсто ограничење интервјуа од четири сата. Такође је довео у питање зашто Клинтонови желе сопственог записничара, ако би званични судски стенограф који обезбеђује одбор већ био присутан.
„Али с обзиром на то да се већ није појавио на саслушању и да је месецима одбијао да Одбору пружи лично сведочење, Одбор не може једноставно да верује да председник Клинтон неће одбити да одговара на питања на транскрибованом интервјуу, што би довело до тога да се Одбор поново нађе тамо где је данас“, написао је Комер.
Путовања, вечере и ласцивне поруке: Клинтонови поново у фокусу Епстинових докумената, откривени нови детаљи
Најновије објављени документи америчког Министарства правосуђа повезани са Џефријем Епстином доносе нове детаље о односима и комуникацији између особља бившег америчког председника Била Клинтона, Епстина и његове дугогодишње сараднице Гислајн Максвел. Иако су првобитно одбијали, некадашњи амерички председник Бил Клинтон и његова супруга, некадашња државна секретарка САД Хилари Клинтон пристали су да сведоче у оквиру конгресне истраге о случају Џефрија Епстина.
Републиканци, који имају већину у Представничком дому, најавили су да ће ове недеље гласати о томе да ли ће Клинтонови бити проглашени одговорним због одбијања да се одазову судском позиву за сведочење у двопартијској истрази о Епстину. Одбор за надзор Представничког дома, уз подршку дела демократа, још прошлог месеца изгласао је покретање поступка против бившег председника и бивше државне секретарке.
Ипак, они ће на крају сведочити, а ово су неки од детаља докумената у којима се они помињу.
Милиони докумената и старе фотографије
Најновији „пакет“ докумената уследио је након раније објаве из децембра 2025. године, када су у јавност доспеле до тада невиђене фотографије Била Клинтона и Џефрија Епстина заједно, као и снимци на којима је Клинтон без мајице у џакузију са особом коју је званичник Министарства правосуђа описао као жртву Епстиновог сексуалног злостављања, преноси ЦНН.
Епстин је 2019. године пронађен мртав у затвору, где је чекао суђење по савезним оптужбама за трговину људима у сврху сексуалне експлоатације.
Имејлови Гислајн Максвел и Клинтоновог особља
Документи садрже обимну преписку између Гислајн Максвел, која тренутно служи затворску казну због трговине људима у сврху сексуалне експлоатације, и Клинтоновог особља у периоду од 2001. до 2004. године. У том периоду, према анализи ЦНН-а, Бил Клинтон је са својим сарадницима најмање 16 пута путовао Епстиновим приватним авионом.
Имена Клинтонових сарадника у мејловима често су редигована и сведена на ознаку „WЈЦ“, за коју се верује да се односи на Канцеларију Вилијама Џ. Клинтона након његовог председничког мандата.
Портпарол Била Клинтона, Анхел Урења, изјавио је за ЦНН да бивши председник није аутор ниједне од порука које се појављују у документима.
„Не могу да потврдим чије су те поруке, али могу да вам кажем чије нису – Билове“, рекао је Урења, додајући да је Клинтон током живота послао свега два имејла, оба док је био председник САД. Према његовим речима, Клинтон није поседовао нити делио било какав уређај, налог или имејл адресу са другим особама.
Логистика, вечере и ласцивне поруке
Већина преписке између Максвел и Клинтоновог особља односи се на логистику путовања, вечере и друштвене догађаје, уз повремене позиве да им се придружи и сам бивши председник. У једном мејлу из априла 2003. године, Максвел пише да се Епстин пита да ли би Клинтон желео да дође на вечеру.
У другој поруци из 2001. године, један члан Клинтоновог особља тражи од Максвел број телефона принца Ендруа ради организације партије голфа током Клинтоновог путовања у Шкотску.
Неки мејлови имају и отворено ласциван тон. Максвел је у једној поруци написала да је таблоиду рекла како је један Клинтонов сарадник „сјајан фрајер“, да је „заљубљена у њега“ и да је „обдарен као коњ“. У другој размени из 2002. године, особа чије је име редиговано написала је да је „отишла кући са четрдесетогодишњом плавушом, удовицом са великим грудима“, уз напомену да „мора да престане да пије“.
У документима, међутим, нема доказа да је Гислајн Максвел директно комуницирала са Билом Клинтоном.
Максвел и даље у Клинтоновим круговима
Иако је Максвел већ 2009. године јавно оптужена за врбовање и злостављање девојака заједно са Епстином, документи показују да је годинама касније и даље била присутна у круговима блиским Клинтоновима. Тако је у септембру 2013. године била гошћа престижне конференције Цлинтон Глобал Инитиативе, где је промовисала свој пројекат ТерраМар, данас угашену организацију за заштиту океана.
Оптужба за непоштовање Конгреса
У исто време док Министарство правосуђа и Епстиново имање објављују документе о везама Клинтонових са Епстином, републиканци у Конгресу месецима воде спор са њиховим правним тимом око сведочења.
Председник Одбора за надзор Џејмс Комер инсистирао је да се Бил и Хилари Клинтон лично појаве на затвореним саслушањима, наводећи да бивши председник има релевантна сазнања, јер је Епстин посећивао Белу кућу и јер је Клинтон користио његов приватни авион.
Адвокати Клинтонових одбацили су судске позиве као „неважеће и правно необавезујуће“ и тврдили да су њихови клијенти неправедно издвојени. Иако су понудили компромис у виду ограниченог разговора у Њујорку, Комер је то одбио, наводећи да Клинтонови траже посебан третман. Након пропалих преговора, ниједан од њих се није појавио на заказаним сведочењима.
Када је одбор покренуо поступак за непоштовање Конгреса, готово половина демократа у одбору подржала је тај потез, тврдећи да тиме штите овлашћења Конгреса. Гласање је изазвало оштре реакције међу водећим демократама, укључујући бившу председницу Представничког дома Ненси Пелоси.
Уколико Представнички дом потврди оптужбу, она би имала симболичан карактер политичког укора, али и потенцијалне правне последице, јер би случај био прослеђен Министарству правосуђа. Ипак, обе стране остављају отвореном могућност договора у последњем тренутку – Комер је недавно изјавио да „постоји шанса“ да се спор реши пре гласања.
