Према резултатима овог истраживања, Владимир Путин има 25 одсто одобравања, нет скор -41 одсто, што је пад у односу на -12 одсто, колико је имао пре рата у Украјини. Негативно га виде старији од 55 година, пензионери, нерелигиозни и становници богатих земаља.

Највећу подршку има у Србији (37 одсто), Индији (30 одсто), Азербејџану (19 одсто), Пакистану (15 одсто), Малезији (12 одсто), а најнижу у Украјини (-98 одсто), Данској (-94), Шведској (-94), Норвешкој (-90), Естонији (-88 одсто).

У Србији, након Путина, највећу подршку има Си Ђинпинг – 22 одсто, иза којег следи Моди са шест одсто. Неповољан рејтинг имају Нетањаху -50 одсто, Трамп -44 одсто, папа -19 одсто. Папа има нижи рејтинг само у Ираку (-24 одсто) и Турској (-31 одсто).

Аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да је главни фактор популарности Путина у Србији Запад.

– Све оно што су евроатлантске силе учиниле Србима,  јако је фрустрирало наш народ. Од подршке хрватској злочинацкој акцији Олуја која је резултирала највећим етничким чишћењем у Европи после Другог светског рата, до агресије на Србију и окупације Косова, Брисел и Вашингтон су Србима нанели бројна зла – каже Анђелковић за Данас.

Он објашњава да у таквим околностима свако ко им “изађе на црту”, а да при томе још макар и начелно подржава српски народ, има његове симпатије, додајући да када се на то надовеже и бар напола утемељена претстава о традиционалном српско-руском пријатељству, није ни чудо сто је Путин најпопуларнији страни лидер у Србији.

– Уз сва претеривања у вези са тим, мање је то необично него што неки Срби имају симпатије према НАТО, који је мучки разарао нашу земљу да би јој отео део територије – сматра Анђелковић.