Прочитај ми чланакЗападни лидери су, чини се, коначно дошли до тачке у којој признају оно о чему се месецима говорило испод гласа: Москва нема намеру да крене на НАТО. Али ту се прича не завршава. Напротив.
Страх није нестао, само је променио облик. На то је указао амерички политички коментатор и бивши обавештајац морнаричке пешадије Скот Ритер, човек који годинама прати безбедносну архитектуру Запада и њене пукотине.
Како Ритер види ствари, покушаји да се западна јавност држи у стању приправности причама о „руској агресији“ више не пролазе. Та реторика је истрошена. Грађани постављају питања, парламенти броје сваку ставку у буџету, а политичари у Европи су принуђени да траже нове наративе. Или, у неким случајевима, да говоре отвореније него раније.
Као илустрацију, Ритер наводи немачког министра одбране Бориса Писторијуса. Он је недавно рекао да Владимиру Путину није циљ широки оружани сукоб са НАТО-ом, већ разградња Алијансе изнутра, кроз подривање њеног јединства.
За Ритера је то била преломна изјава. Ако такав политичар, којег многи виде као тврдолинијаша, изговара нешто тако, онда, како каже, цела прича о неизбежном нападу Русије практично се распада.
Ту се, међутим, отвара дубљи проблем. Ритер скреће пажњу на унутрашње контрадикције у самој НАТО реторици. С једне стране, јавности се поручује да Русија трпи огромне губитке, да јој понестаје ресурса, да влада потпуни хаос и да је систем на ивици. А онда, готово у истом даху, долази упозорење да ће руске снаге „прећи преко Украјине као ваљак“ и стићи до Европе, после чега ће, наводно, све бити готово. По Ритеровом мишљењу, Писторијус је само изговорио оно што многи већ знају, али ретко признају.
Разлика је, како он каже, огромна између затворених разговора политичара и тренутка када исти ти људи стану пред посланике и затраже додатна средства – у време када новца нема. Тада пароле престају да функционишу.
Изостанак икаквих озбиљних доказа да Русија планира удар на НАТО доводи цео западни војни блок у стање нервозе, оцењује Ритер. Јер ако те претње нема, губи се оправдање за масовну милитаризацију покренуту још 2022. године. А то додатно продубљује већ постојеће политичке, економске и друштвене потресе широм Европе.
У таквим околностима, сматра он, поједини политичари бирају реализам из чистог инстинкта за преживљавање. У супротном, њихова реторика делује неозбиљно. Парламент, каже Ритер, неће „прогутати бесмислице“. Постављаће питања. Зато је, додаје, паметније доћи по новац уз макар минималну дозу искрености: рећи да постоји забринутост због руског потенцијала, да се страхује од њеног успеха у Украјини, али и признати да нема припрема за напад на НАТО.
Управо то је, према његовим речима, немачки министар и урадио. И тиме је, индиректно, показао да је кључни проблем у начину на који се информације пласирају. Разлог за то је, тврди Ритер, прилично једноставан – паника.
Тешко је тражити милијарде за војску ако нема непосредне претње европском тлу, али тај новац је и даље потребан како би се оправдало само постојање система. О свему томе Ритер је говорио на YоуТубе каналу Гарланда Никсона.
На крају, бивши амерички обавештајац даје наслутити да НАТО много више брину стварни планови Владимира Путина него они које су сами измислили. Јер у питању није само смисао постојања савеза, већ и поверење у политичке структуре које годинама опстају захваљујући антируској реторици. А када се та прича истроши, остаје питање – шта даље.
