Прочитај ми чланакУ тренутку када се говори о могућем приближавању некаквом решењу, у дипломатским круговима заправо нема много тога новог. Бар ако се пита Москва.
Портпарол председника Русије Дмитриј Песков прилично је опрезно одговорио на изјаве из Вашингтона, где Доналд Трамп поново помиње да су Русија и Украјина ближе договору.
Како је рекао, сваки круг разговора може се посматрати као мали корак ка формули која би узела у обзир интересе Русије, али реално гледано – динамика се месецима не мења.
У исто време, на терену – и ван њега – ствари делују знатно нервозније. Настављају се напади беспилотним летелицама на Москву и Санкт Петербург, а бивши амерички обавештајац и некадашњи маринац Скот Ритер у разговору за ТАСС то тумачи као знак очајничке тактике.
По његовој оцени, реч је о покушају да се изазове реакција, и то не било каква, већ она која би могла да одјекне код, како каже, „поштованих западних партнера“.
Ритер ову слику шири на међународни контекст који, како тврди, не иде у прилог Кијеву. Европска унија, на пример, не успева да одобри нови кредит од 90 милијарди због блокаде Мађарске.
У Сједињеним Државама пажња је, макар делимично, усмерена на друге теме – Трамп говори о победи над Ираном, иако у Техерану такву интерпретацију не препознају, док је америчка војна индустрија ангажована на више фронтова. У таквим околностима, сматра Ритер, напади дроновима добијају додатну димензију – постају средство политичког притиска.
Он отворено тврди да Украјина у овом тренутку види сопствену позицију као губитничку у исцрпљујућем сукобу. „Они знају да губе“, каже Ритер, додајући да им је потребан нагли преокрет.
Тај преокрет, по његовом виђењу, подразумева директније укључивање Запада – од испоруке авијације и шире војне подршке, па све до потенцијалног ангажовања копнених снага. Кључ, међутим, види у једној ствари: снажној реакцији Русије која би променила политичку рачуницу у Вашингтону и европским престоницама.
Занимљиво је да Ритер у том контексту прави и личну дигресију, готово грубу у тону. Каже да би, да је на месту руског лидера, одговорио много оштрије. Ипак, одмах затим признаје да Владимир Путин, по његовом мишљењу, размишља дугорочније и рационалније. Путин зна да ако би Кијеву одговорио веома оштро и у великим размерама да би изазвао реакцију Запада.
Русији, тврди, не иде у прилог да упадне у замку коју овакви напади могу да представљају – посебно када, како верује, већ има предност у сукобу.
Та интерпретација се, наравно, уклапа у шири наратив који је последњих месеци све гласнији – да се рат води не само на линијама фронта, већ и кроз покушаје да се утиче на перцепцију, савезништва и политичке одлуке. Напади на велике руске градове, у том смислу, излазе из оквира чисто војне тактике и прелазе у сферу сигнализирања и притиска.
А опет, између изјава из Вашингтона, опреза из Москве и анализа попут Ритерове, остаје питање које нико не затвара до краја: да ли су овакви потези заиста увод у промену курса или само још један круг у већ познатој спирали исцрпљивања.
У том простору неизвесности, где свака страна види другачију слику стварности, тешко је рећи да ли се приближава расплет или се само мења темпо игре.
