Прочитај ми чланакЈош један Мрдићев закон - онај о изменама јединственог бирачког списка ступио је на снагу, а као главна измена формирана је Комисија за ревизију бирачког списка. Данас је одржана конститутивна седница, изабран је председник, али на тој позицији на свака три месеца ротираће представници власти, опозиције и цивилног друштва.
Политиког Вујо Илић је новоизабрани председник Комисије за ревизију бирачког списка – једна је то реченица, али две су вести у њој. Прво – коначно се у дело спроводи препорука ОЕБС-а, а друго да је за кандидата ког предлаже посматрачка мисија ЦРТА гласала је и власт. Иста она чији је највиши представник оптужио да је део обојене револуције, те да су истраживања ЦРТЕ „погрешна и глупо урађена“. Но, што се мора, није им глупо. Трајало је годину и по дана да се постигне компромис и формира Комисија за ревизију бирачког списка у којој је пет чланова на предлог владајуће већине, три на предлог опозиције, док преостала два дају ЦРТА и Цесид.
„Није да сам се изборио за ту улогу већ је тако предвидео Закон, тако да ћу ја у наредна три месеца бити председник и то је доста незахвална улога због тога што треба да се донесе пословник о раду, да се дефинише план рада ове комисије и у првих 9 месеци и начелно, јер ово је стално, трајно тело које ће спроводити ревизију бирачког списка, тако да је велики изазов“, каже председавајући Комисије за ревизију бирачког списка (ЦРТА) Вујо Илић.
Да је тако сагласна је и председница Народне скупштине јер је конститутивну седницу отворила речима: „Имаћете пуно посла“.
„Па имаћемо много посла јер су они направили много проблема. И сад, с обзиром на то да су они сами направили те проблеме, нису избацивали ‘фантоме’ које смо им пријављивали све време, нису покретани кривични поступци против било ког ко је манипулисао бирачким списком, искрено не верујемо да ће они сада радити било шта другачије, али с наше стране, ми ћемо све предлагати што је неопходно да се ажурира бирачки списак“, каже Ана Гођевац из Странке слободе и правде, чланица Комисије за ревизију бирачког списка.
„Моја лична мотивација јесте да тај бирачки списак што је могуће више учинимо транспарентним и аутоматизованим, како би искључили потенцијалне тачке корупције којима је склон људски фактор у целом процесу“, каже заменик члана Комисије Здравко Јанковић из Зелено-левог фронта.
Да људски фактор склон корупцији не би одлучивао и у редовима Комисије, гласање је у најмању руку занимљиво, јер не само да ће се свака одлука доносити двотрећинском већином – биће потребно седам гласова од укупно десет чланова, с тим што је неопходно да ЗА одлуку гласају најмање два члана из сваке групације.
„Логика иза тога је што Комисија није политичко тело, већ стручно, тако да су то стручне одлуке и ја сам замолила све чланове данас, у уводном делу, да се не баве политиком већ искључиво бирачким списком и у томе ће имату сву моју помоћ као председнице Народне скупштине“, каже председница Народне скупштине Ана Брнабић.
Нуди се председница Скупштине да помогне уколико члановима Комисије надлежне институције извршне власти не достављају информације, да она, као законодавна власт, изврши утицај на извршну. И то упркос томе што су овлашћења Комисије и велика и озбиљна, те као ретко када, нашем саговорнику ово не делује као класична представа власти.
„Осећам као да је ово прилика да се спроведе једна сваобухватна, темељна ревизија бирачког списка, имајући у виду која су законска овлашћења ове Комисије, али понављам – то је прилика, она може да се искористи, али може и да се пропусти. Ја бих више волео да се искористи, него да се пропусти“, каже Вујо Илић.
„Знате шта, нажалост живимо у ери Мрдићевих закона и ово је један од Мрдићевих закона у ком и даље постоји клица махинација“, наводи Ана Гођевац.
Чланови Комисије за ревизију бирачког списка састају се опет већ 9. фебруара и можда тада буде јасније хоће ли Комисија служити сврси, јер за блокаду њеног рада потребна су само 2 гласа против и ревизије неће бити.
