Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС), државна институција која би требало да штити јавни интерес у просторном планирању, међу званичним партнерима има управо оне компаније које грађани широм Србије годинама оптужују за уништавање природе и здравља – Рио Сава Експлоратион, Силвер-Коп девелопмент и Сербиа Зијин Бор Цоппер (Зиђинг).

Управним одбором овог института, који у име Владе Србије надгледа све пројекте и руководство, до недавно су управљали професори Универзитета у Београду – ректор Владан Ђокић као члан и проректор Небојша Бојовић као председник. Обојица су за ту функцију примали значајне накнаде из буџета, док су истовремено држали највише позиције на Универзитету.

Посебно упадљив је пројекат МИНИПАРТ – Унапређење учешћа јавности у просторном планирању рударских региона (2024–2027), који је управо у години када је отпор грађана рударским пројектима био најјачи почео да се спроводи. У званичном опису пише да је „отпор заједнице и стручњака према рударским активностима у Србији интензивиран од 2000-их“, па је циљ пројекта да пронађе методе које ће „смањити конфликте“ и омогућити „балансирање потреба грађана, индустрије и управе“.

Другим речима, државни институт чији су управљачи били ректор и проректор Универзитета у Београду ради на томе да „ублажи“ и „управља“ отпором грађана према рудницима које спроводе његови званични партнери. Уместо да штити јавни интерес и простор од девастације, институт постаје инструмент који треба да олакша реализацију спорних рударских пројеката под плаштом „учешћа јавности“ и „дијалога“.

Чињеница да је ректор Универзитета у Београду седео у одбору институције која на овај начин сарађује са компанијама попут Рио Тинта (преко Рио Саве) и кинеског Зиђинга отвара озбиљна питања о сукобу интереса, независности академске заједнице и томе коме заправо служе државне институције задужене за просторно планирање. Док грађани протестују против рудника који угрожавају воду, земљиште и здравље, њихов отпор се претвара у предмет научног пројекта чији је крајњи циљ да тај отпор учини мање ефикасним.

За чланство у Управном одбору ИАУС-а ректор Владан Ђокић је од 2024. до августа 2026. године примио укупно 2.112.373 динара, док је проректор Небојша Бојовић за председништво одбором добио 2.718.612 динара. Заједно су из буџета наплатили скоро 4,83 милиона динара.

Дакле, док је режим Александра Вучића гурао отварање рудника Рио Тинто и осталих тровачница широм Србије, док су се студенти и грађани борили на улици због 16 мртвих у паду надстрешнице, за то време је Ђокић био члан режимског института који сарађује са рударским компанијама и за то примао значајну накнаду.

(Србин инфо)