Прочитај ми чланакПрозападни, али и режимски медији у Србији све отвореније форсирају ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића као носиоца студентске листе или чак кандидата за председника.
Међутим, последњи догађаји у Мађарској јасно показују да се ауторитарни режими не руше „грађанским“ фигурама које деле јавност, већ личностима способним да обједине и националне и грађанске гласаче – чак и онима који су више десно оријентисани и који могу да привуку део бирачког тела самог режима.
Управо у тренутку када се намеће Ђокић као „консензус фигура“, на друштвеним мрежама се појавила документација која баца ново светло на његов профил. Адвокат Чеда Кокановић објавио је насловну страну и страницу ментора докторске дисертације „Архитектонски модел квир простора: студија случаја Београда“ Бранка В. Бурмажа (Архитектонски факултет, 2017). Ментор? Др Владан Ђокић, редовни професор и тадашњи декан. „Солидно луда квир ствар“, коментарисао је Кокановић уз фотографије.
Solidno luda kvir stvar pic.twitter.com/56kCixekSn
— Čeda Kokanović (@CKokanovic) April 15, 2026
Учешће ректора Ђокића у квир и ЛГБТ пројекатима може конзервативном и традиционалном делу јавности да буде изразито одбојно. Уместо да буде фигура која спаја, Ђокић својим ангажманом у оваквим темама ризикује да додатно подели опозициони потенцијал и умањи шансу за широку подршку. А управо широка подршка – која прелази границе „грађанске Србије“ – показала се кључном у Мађарској.
Други, још озбиљнији проблем је Ђокићева улога у пројекту Београд на води. Јавно је познато да је 2014. године био члан радне групе за израду нацрта Плана детаљне регулације овог контроверзног пројекта. Многи се питају: како ће нова власт, ако је Ђокић њен главни предводник, да открије и казни оне који су у Савамали 2016. године рушили објекте и кршили закон?
Како ће се судити налогодавцима и извршиоцима ако је он лично учествовао у пројектовању истог тог комплекса и никада није јавно проговорио о криминалним радњама у Савамали?
Уместо да буде симбол промене и правде, Ђокић се намеће као фигура континуитета са спорним пројектима претходне власти. Прозападни медији могу да га представљају колико год хоће као „највећег противника Александра Вучића“, али чињенице су неумољиве: његова биографија носи терет који тешко може да привуче бираче ван уске „друга Србија“ публике.
Ако желимо победу над актуелним режимом, време је да се учи из успешних примера у региону. Мађарска је показала да се ауторитарни систем руши само широким фронтом који не одбије, већ привуче и део режимских гласача. Ректор Владан Ђокић, са својим квир менторством и везама са Београдом на води, тешко да може да буде тај ујединитељ. Напротив – он може да постане нова препрека на путу ка правој промени.
