Прочитај ми чланакУ тренутку када су енергетска тржишта деловала као да коначно хватају дах, стигла је вест која је све поново окренула наглавачке.
Преговори између Сједињених Америчких Држава и Ирана, одржани у Пакистану са циљем да се пронађе дипломатско решење дуготрајног спора, завршени су без договора. А последице су, готово моментално, стигле до Европе.
Како преноси пољски портал Wnp.pl, већ сама најава разговора кратко је умирила тржишта – цене нафте и гаса почеле су да падају. Међутим, то је била само пауза, кратак предах који није потрајао.
Када је постало јасно да Техеран и Вашингтон нису успели да постигну споразум, тржиште је реаговало бурно. Цена гаса у Европи скочила је за више од 11 процената, и то у тренутку који многи називају најнезгоднијим могућим.
У том наглом скоку крије се шира слика. Европска унија се суочава са озбиљним проблемом – залихе гаса су након дуге и захтевне зиме пале испод 30 процената.
Другим речима, складишта су готово празна, а нова сезона набавки тек долази. Управо то је разлог због којег аналитичари и стручњаци из енергетског сектора, како наводе пољски новинари, буквално не спавају мирно.
Како истичу поједини аналитичари, високе цене гаса неминовно ће се прелити на крајње кориснике. Рачуни ће расти, а питање сигурности снабдевања остаје отворено. И ту долази до још једне, политички осетљиве димензије целе приче.
Јер, док се у Европској унији говори о кризи и неизвесности, постоје и они који из ове ситуације излазе као добитници. Wнп.пл без задршке наводи да су управо Русија и Сједињене Америчке Државе међу главним корисницима новонасталог стања. Европски увозници, притиснути потребом за сигурним снабдевањем, окрећу се алтернативним изворима – а то су, пре свега, руски и амерички гас.
Подаци су јасни: у прва три месеца ове године Европска унија повећала је увоз руског течног природног гаса за чак 17 процената. То је бројка која говори више од било каквих политичких изјава. Упркос свим покушајима диверзификације, зависност од одређених добављача и даље је присутна.
Пољски новинари то описују прилично сликовито – у Кремљу, како тврде, има разлога за задовољство, а профит расте заједно са ценама енергената. Та формулација можда звучи оштро, али одражава расположење које се све чешће може чути у европским анализама.
И док тржиште реагује из дана у дан, остаје питање колико ће оваква динамика потрајати. Јер ако се дипломатски канали поново не отворе, а залихе остану на ниском нивоу, Европа би могла ући у још једну неизвесну фазу – ону у којој се свака нова вест са Блиског истока одмах претвара у скок цена на берзама.
