Док су хиљаде људи преплавиле улице Будимпеште прошлог викенда да прославе пораз Виктора Орбана, Балаж је рекао да није могао да не помисли на своју прабаку - која је сада у осамдесетим годинама и живи у руралном граду на осиромашеном истоку Мађарске.
За њу, која је последњих десет година конзумирала готово искључиво државни медијски садржај, победа Петера Мађара није била разлог за радост, већ за паралишући страх.
Током Орбанове предизборне кампање, медији под контролом његове владајуће странке Фидес приказивали су Мађара као непромишљеног непријатеља мира, који жели да увуче Мађарску у рат у суседној Украјини.
Балаж, 42-годишњи финансијски аналитичар који је желео да буде именован само именом, рекао је да је био шокиран екстремношћу „лажи“ које су његовој прабаки свакодневно сервиране – да би, ако Мађар победи, мађарски мушкарци били мобилисани, економија би се урушила и да би сигурно уследио Трећи светски рат.
– То је као да сте стари, живите на селу, сиромашни сте, имате две телевизијске станице и слушате државни радио – и као резултат живите у „алтернативној стварности“ – рекао је Балаж за CNN.
Орбанистичка пропаганда, додао је, подсећа га на ону коју су шириле комунистичке власти током његовог одрастања у Совјетском Савезу.
У првим данима као премијер-изабрани, Мађар је почео да демонтира „пропагандну машинерију“ коју је Орбан изградио током својих 16 година на власти, а која му је помогла да сломи ривале и победи на четири узастопна избора.
Управо та машина је практично спречила Мађара да се појављује у државним медијима последњих 18 месеци, док је његова опозициона странка Тиса изградила убедљиву предност над Фидесом у анкетама.
Тек након убедљиве победе Тисе био је позван на интервју. У борбеном наступу на државној телевизији М1 у среду, Мађар је укорио водитеље због ширења „лажи“ о његовој породици и упоредио извештавање тог канала са пропагандом Северне Кореје и Немачке из нацистичког периода.
– Осећам личну огорченост, али један од елемената нашег програма јесте да ће се тој фабрици лажи стати на крај након формирања владе Тисе – рекао је Мађар свом саговорнику.
– Ово није ствар мене лично, већ чињенице да сви заслужују јавни медиј који извештава истинито.
Пред изборе, Мађар је рекао да ће његова победа многим Мађарима деловати као узнемирујући и дезоријентишући крај „Трумановог шоуа“ алудирајући на филм из 1998. године са Џимом Керијем о човеку који не зна да је главни лик у ријалити телевизијској емисији.
Рекао је да бирачи могу доживети „когнитивну дисонанцу“ док им се поглед на свет распада, упозоравајући да многи „неће променити мишљење преко ноћи“.
Габор Пољак, професор медијског права на Универзитету Еотвос Лоранд у Будимпешти, рекао је да многи у престоници чују приче о старијим људима у малим селима који од Мађарове победе живе у страху.
– Чуо сам приче о депресивним људима који не могу да се подигну испод кревета – рекао је Пољак за CNN.
Та победа је, међутим, показала да већина Мађара – уморна од стагнирајуће економије и распрострањене корупције – више не верује ономе што им говори државни медиј, додао је Пољак. На крају, „пропагандисти су више веровали пропаганди него циљним групама“, рекао је.
Ипак, упозорио је да ће новој влади Тисе бити потребно време да разгради пропагандни систем који је Орбан изградио.
– Ово је велика прилика да се направи нормална, функционална европска држава – рекао је.
– Ако Мађар не искористи ову шансу, другу нећемо имати.
Гушење независних медија
Орбан је постао премијер 1998. године. Иако је обезбедио чланство Мађарске у НАТО-у и усмерио је ка Европској унији, бирачи су га 2002. године сменили. Након тог тешког и неочекиваног пораза, научио је да „повратак у опозицију више није добра идеја“, рекао је за ЦНН један близак Орбанов сарадник.
Након повратка на власт 2010. године, Орбан је брзо успоставио контролу над медијима. Пошто је Фидес освојио двотрећинску већину у парламенту, влада је могла да мења Устав Мађарске по сопственој вољи.
Године 2013. усвојила је низ мера којима је ограничено политичко оглашавање у предизборном периоду на телевизијским и радио станицама – од којих је већина већ била под контролом Орбанових савезника. Орбан је такође поставио савезника Фидеса на чело националне Медијске управе.
Најважније промене у медијском пејзажу догодиле су се на „пословној страни“, према речима Саболча Пањија, истраживачког новинара који је започео каријеру управо у периоду када су ове мере почеле да се спроводе.
Државне банке су давале „јефтине или чак бесплатне кредите“ Орбановим савезницима како би куповали медијске куће, рекао је Пањи, које су затим или затваране или претваране у гласила Фидеса. Циљ је био да се „филтрирају све негативне вести о Орбановој влади“, рекао је Пањи за ЦНН.
Држава, која је дуго била највећи оглашивач на мађарском медијском тржишту, убрзо је почела да повлачи рекламе из медија који су сматрани непријатељским према Фидесу.
Клуб радио био је један од првих мета. Након што је национална лутрија престала да се оглашава на Клуб радију, приватне компаније су брзо схватиле поруку и повукле своје рекламе. Станица је изгубила право на национално емитовање и коначно је престала са радом 2021. године.
Ориго – који је основан 1998. године и постао један од најчитанијих мађарских информативних сајтова – такође је био на удару. Андраш Пето, бивши новинар тог портала, присетио се како је директор компаније, у жељи да остане у добрим односима са владом, почео да врши притисак на уредника Орига да ублажи одређене приче.
Ситуација је кулминирала 2014. године, када је Пето објавио причу о раскошним трошковима једног министра у Орбановој влади. Директор је желео да се текст повуче, тврдио је Пето, „не зато што је био нетачан – проблем је био у томе што је био истинит“.
Уредник је неколико месеци касније поднео оставку.
– Није нормална ситуација када изгубите посао зато што сте га добро радили – рекао је Пето.
И сам Пето је напустио Ориго и основао Директ36, један од ретких независних медија у Мађарској који већ деценију раде под значајним притиском власти.
Уочи недељних избора, Пањи – који такође пише за Директ36 – учествовао је у истраживању о тајним комуникацијама између мађарског и руског министра спољних послова.
Након тог извештаја, који је изазвао знатну непријатност за Фидес, влада је покренула истрагу против Пањија, тврдећи да је његово новинарство „параван“ за шпијунажу.
– Никада нисам мислио да ће доћи до тога да ме премијер оптужи за шпијунажу – рекао је Пањи.
Пањи није био први који је био мета Орбанове пропагандне машинерије. Током последњих 16 година, државни медији су оцрњивали читав низ наводних „непријатеља“, од либералног филантропа Џорџа Сороша до, у новије време, председника Украјине Володимира Зеленског.
– Када конзумирате само такве вести, немате прилику да проверите стварност – то постаје ваша стварност – рекао је Пањи.
– Не можете бити љути на ту 80-годишњу баку, јер је то све што она види о свету кроз свој телевизор и новине.
– Најтужније је било то што је (пропаганда) постала нормализована. Део публике се једноставно навикао на то – рекао је Пањи.
Кампања на терену
Поред тога што се „навикла“ на пропаганду, публика ју је, према речима Дејвида Пресмана, бившег америчког амбасадора у Мађарској који је прошле године завршио мандат, индиректно финансирала и својим порезима.
Током његовог мандата, Пресман је био редовно нападан у државним медијима, где је приказиван као „ЛГБТQ активиста“.
– Орбан је користио софистицирану пропагандну операцију финансирану из буџета, засновану на страху – рекао је Пресман за CNN и додао:
– Усмеравао је пажњу јавности на ствари које не постоје како би скренуо пажњу са оних које постоје.
Годинама је та стратегија функционисала. Један од разлога успеха Фидесове пропаганде био је то што јој је било тешко побећи. Недељама су рурални делови Мађарске били преплављени плакатима који су упозоравали да су Мађар и Зеленски опасни. Фидес је често емитовао политичке прилоге током полувремена фудбалских утакмица на државној телевизији.
– Пошто је био практично искључен из државних медија, било је „изненађење“ да је Мађар успео да пробије тај зид – рекао је Пресман.
Док се Орбанова кампања одвијала на телевизији и билбордима, Мађар се ослањао на масовну кампању на терену. На својој првој међународној конференцији за новинаре у понедељак рекао је да је током две године обишао 700 градова и села.
Његова „лична“ кампања привукла је велики број бирача у руралним областима Мађарске које су раније биле „потпуно отписане“ као упоришта Фидеса, навео је Пресман.
Растављање медијске „машинерије“ коју је Орбан изградио биће дуг процес. Са двотрећинском већином, Тиса ће моћи да поништи уставне промене које је увео Фидес, што би Мађару омогућило да формира ново регулаторно тело за медије и преобликује државни радио и телевизију, приметио је Пољак, професор медија.
Прави изазов, рекао је, долази од приватних компанија. Пошто су Орбанови блиски сарадници из јавних средстава стекли огромно богатство, Пољак наводи да ће они моћи да наставе са издашним финансирањем про-Фидес медија ако то желе.
За многе мађарске новинаре ова недеља је деловала као ново јутро. Неки се сећају како су одлазили на Фидесове конференције за медије, али никада нису добијали прилику да поставе питање. Насупрот томе, на конференцији у понедељак Мађар је захвалио мађарским медијима на стрпљењу, пре него што је три сата одговарао на питања.
Ипак, Пањи каже да не очекује да ће овај „медени месец“ дуго трајати. Нада се да ће нова влада омогућити мађарским медијима да се „органски“ опораве, како би могли да обављају свој посао – да „позивају на одговорност онога ко је на власти“ Када Мађар следећег месеца преузме функцију, то ће значити и владу неискусних министара без претходног искуства.
– Мени ово делује као да је прва сезона завршена. Прилично сам сигуран да ускоро почиње друга сезона – рекао је Пањи.






