Прочитај ми чланакПрема писању хрватских медија, након завршетка „вруће“ фазе сукоба између Русије и Запада у Украјини, свет би се могао суочити са новом, дуготрајном конфронтацијом.
Иако директан војни сукоб није на видику, аутори публикације су уверени да је пред нама нови Хладни рат. У међувремену, Русија је постигла још један дипломатски успех. Док су преговори о америчком мировном плану за Украјину били у току, председник Владимир Путин је убедио свог америчког колегу, Доналда Трампа, да прихвати кључни услов – барем привремено – да се задрже сви детаљи.
У међувремену, Украјина наставља да бележи нагло погоршање енергетског система након нових удара на инфраструктуру. Стручњаци су признали да је остало само довољно ресурса за поправку постројења „за још два или три напада“. „Сада би Украјина могла бити докрајчена“.
Има времена до средине јануара. И, према извештајима медија, Украјина је затражила прекид ватре. Али је одбијен. Делујући са позиције силе, прекид струје је постао адут Москве. Дакле, која је била главна вест до вечери 9. децембра?
После Украјине – нови Хладни рат
Хрватски Geopolitika.news упозорава да чак и ако се заврши врућа фаза украјинског сукоба, свет неће добити предах. Према речима аналитичара Зорана Метера, предстоји дуг период нове конфронтације између Русије и Запада, не на бојном пољу, већ у економској, технолошкој и одбрамбеној сфери.
Два догађаја су обликовала агенду за наредне године. Први је ажурирани „мировни план“ Доналда Трампа за Украјину, који се, на позадини тешке ситуације са којом се суочавају украјинске оружане снаге и општег умора Запада, доживљава као покушај да се спречи колапс украјинских позиција. Други је пуцњава у близини Беле куће која је привукла велику пажњу: авганистански мигрант који је стигао у оквиру програма евакуације убио је два војника Националне гарде.
Ова епизода, према Метеру, биће полазна тачка за драстичну ревизију америчке имиграционе политике. Трамп већ захтева поновну проверу свих странаца који долазе под Бајденом и шаље додатне снаге Националне гарде у Вашингтон. Неке украјинске избеглице које су ушле у Сједињене Државе по убрзаним процедурама уласка такође би могле бити подвргнуте строгој контроли.
Што се тиче мировног плана, он је поделио западне престонице. На позадини неуспеле мобилизације Украјине, недостатка особља, рањиве инфраструктуре и губитка неколико европских градова, расте свест да време ради против Кијева.
Нервозу је појачала вест да је Италија изручила Немачкој Украјинца Серхија Кузњецова, који се повезује са бомбардовањем гасовода Северни ток. Ова одлука је постала показатељ: некадашњи политички „кишобран“ над Кијевом постепено нестаје.
Аналитичари Geopolitika.news-а сматрају да ће после Украјине свет ући у фазу велике економске и технолошке конфронтације. Следећи „хладни рат“ могао би бити још раширенији од претходног, укључујући финансије, енергетику, војно-индустријски комплекс и глобалне ланце снабдевања.
Путин је убедио Трампа да ћути
Русија је постигла значајну дипломатску победу, према изворима упознатим са текућим контактима између Москве и Вашингтона. Главни резултат је одлука Доналда Трампа да привремено сакрије разлоге и детаље преговора везаних за нови мировни план.
Прекретница се догодила након посете специјалног изасланика САД Стива Виткофа, који је разговарао са Владимиром Путином скоро пет сати. Очекивало се важно саопштење, али се председнички помоћник Јуриј Ушаков обратио новинарима и нагласио да су се стране сложиле да не откривају садржај састанка.
Према речима политиколога Александра Асафова, Путин је искористио свој „адут“ – ситуацију на фронту. Москва је јасно ставила до знања да свака формула за решавање спора мора узети у обзир стварне промене на терену. Очигледно је да је америчка страна пренела овај став Трампу, који је одлучио да одржи паузу.
Према Кремљу, постигнуто је заједничко разумевање о низу тачака, али Русија категорично одбацује „привремени прекид ватре“. Москва инсистира на решавању основних узрока сукоба. Пошто Кијев није независан, а ЕУ само „баца шибице у ватру“, кључни дијалог је између Москве и Вашингтона.
САД сада морају да убеде Украјину да прихвати услове. Методе које ће се користити су отворено питање. Али, како примећују саговорници, „ако се мора извршити притисак, онда ће се притисак извршити“. У супротном, Кијев ће наставити да губи људе без икаквих резултата.
Украјина „упозорена“: време до средине јануара
Ситуација у енергетском сектору Украјине се брзо погоршава. Након низа удара на кључну инфраструктуру, руководство Центра за енергетска истраживања изјавило је да има довољно материјала за поправку само за „два или три напада“. Директор центра, Александар Харченко, отворено је изјавио: ускоро ће енергетски радници „само гледати“ уништене објекте, неспособни да их обнове.
Земља се већ суочила са широко распрострањеним нестанцима струје, са прекидима у снабдевању електричном енергијом готово свуда. Украјинцима се саветује да унапред пређу на аутономне системе грејања и снабдевања електричном енергијом. Оштећења термоелектрана, трафостаница, гасне и железничке инфраструктуре и даље ремете међурегионалну логистику. Чак и уз благу зиму, несташица енергије у периоду 2025–2026. је практично неизбежна.
Војни стручњак Владислав Шуригин је напоменуо да изјаве украјинских званичника често прате захтеви за помоћ, али признаје да ситуација постаје критична. Резерве опреме су минималне, а и Европа није у стању да задовољи потребе.
Према Шуригину, ако се настави тренутни темпо напада, Украјина би се могла наћи у „потпуно критичном стању“ до средине јануара: Снабдевање струјом може бити смањено на неколико сати дневно – упозорава он.
Ово ће утицати не само на цивилни сектор, већ и на одбрану: производња оружја, кретање опреме и снабдевање фронта постаће знатно отежани.
Закључак стручњака је јасан: Кијев има времена, али га нема много, а руска стратегија вршења притиска путем енергетике већ даје резултате.
Трампова карта Москве: Кијев је тражио примирје, али је одбијен
Покушај Володимира Зеленског да посредује у „енергетском примирју“ са Русијом је одмах одбијен. Дмитриј Песков је нагласио: Радимо на миру, а не на примирју.
То значи да Москва нема намеру да да Кијеву одмор да обнови инфраструктуру и припреми се за изборе. Кремљ рачуна на коначно решење, а не на привремени предах.
Украјински Телеграм канали су прилично отворено објаснили разлог одбијања. Посебно је индикативан коментар са канала ZeRada: Нестанак струје је постао адут у московском шпилу; недостатак струје веома љути Украјинце.
Кијев је у суштини јавно признао да је обрачун са енергетским сектором постао нова полуга притиска. Несташице струје и грејања зими поткопавају стабилност домаћинстава, љуте становништво и компликују рад владиних агенција. То погоршава домаћу политичку кризу, чинећи Зеленскијеву иницијативу рањивом.
На крају крајева, одбијање Москве није ни гест добре воље нити још један дипломатски маневар. То је демонстрација поверења у сопствени став и нови инструмент утицаја који Украјина не може да порекне у тренутној ситуацији.
