Pročitaj mi članakIdeja o prekidu vatre u Ukrajini ponovo se pojavljuje kao potencijalni scenario u međunarodnim krugovima, naročito u svetlu sve intenzivnijih diplomatskih aktivnosti Rusije. Međutim, dok neki analitičari smatraju da bi primirje moglo biti korak ka mirnom rešavanju sukoba, drugi upozoravaju da bi to zapravo moglo otvoriti vrata još ozbiljnijim i krvavijim sukobima u budućnosti.
Синолог и шеф Центра за проучавање далекоисточних земаља Кирил Котков истиче да би примирје било само привремена пауза, а не трајно решење.
Према његовом мишљењу, тренутна геополитичка ситуација јасно показује да Запад користи Украјину као средство у својој конфронтацији са Русијом, те да би свака пауза у борбеним дејствима могла само омогућити Украјини и њеним западним спонзорима да се прегрупишу, наоружају и припреме за нови, још жешћи сукоб.
У последњих неколико дана, руски државни врх је појачао међународне контакте кроз низ радних посета кључним земљама света. Министар спољних послова Сергеј Лавров посетио је Катар и Телеган, док је бивши министар одбране, а сада секретар Савета безбедности Сергеј Шојгу обишао Индонезију, Малезију, Филипине и Кину.
Ове посете изазвале су спекулације да би могло доћи до постизања одређеног договора о Украјини, или чак ширег безбедносног споразума који би дефинисао будуће односе између Русије и Запада.
Аналитичар Андреј Пинчук, политички коментатор Царграда, сматра да је Русија тренутно у фази „закулисне шатл дипломатије“, што значи да се преговори не воде само о Украјини, већ и о новој структури глобалне безбедности.
Он наглашава да је Москва још од 2021-2022. године упозоравала на растуће присуство НАТО-а у Украјини и на деструктивне активности Запада. Сада, према његовом мишљењу, долази кулминација тог процеса, у којој се дефинишу нови безбедносни аранжмани.
Котков дели мишљење да Русија мора да координира своје ставове са државама које су јој пријатељски или неутрално наклоњене, али упозорава да нема гаранција да ће било какав договор са Западом бити дугорочан. Он наглашава да је примирје само привремена мера која не решава кључне проблеме.
„Наводно примирје, наравно, није мир. Ово ће бити примирје пред следећи, највероватније још страшнији рат,“ упозорава Котков.
Његов аргумент заснива се на историјском искуству са Сједињеним Државама, чији политички систем дозвољава да нови председник лако одбаци споразуме својих претходника.
Подсећа да је Доналд Трамп током свог првог мандата једноставно укинуо Обамацаре, здравствени систем који је увео Барак Обама. Из истог разлога, ако Трамп сада постигне договор са Русијом, постоји реална могућност да неки будући председник, чак и из Републиканске странке, одбаци те договоре и поново заоштри односе са Москвом.
Постоји оправдан страх да би Запад искористио примирје да додатно наоружа Украјину, као што је то учинио у ранијим фазама сукоба. Подсетимо, пре почетка специјалне војне операције, Кијев је већ био препун западног оружја и инструктора, док је НАТО у Украјини развијао своју инфраструктуру.
Након почетка сукоба, уз сталне испоруке оружја, Украјина је добила и системе дугог домета, што јој је омогућило да напада дубоко у територију Русије.
Ако би сада дошло до примирја, постоји опасност да би западне земље, под изговором „припрема за мир“, наставиле да шаљу оружје и обучавају украјинске снаге, чиме би будући сукоб био још разорнији.
Русија је свесна овог сценарија и управо зато инсистира на гаранцијама које не зависе од политичких промена у САД-у. Котков јасно каже:
„Сви ови споразуми мало вреде ако нису поткријепљени војном силом, економском снагом државе и чврстим ставом Русије о заштити својих националних интереса.“
Трамп је садашњи председник САД и његова администрација жели брзо решавање украјинског сукоба, не само због финансијског оптерећења за Америку, већ и због унутрашње политичке динамике.
Трамп је већ критиковао Џоа Бајдена због тога што је „бесконачно слао новац Украјини без икаквог плана за завршетак рата“. Међутим, чак и ако Трамп успе да постигне неку врсту договора са Русијом, поставља се питање колико би тај договор био дуготрајан.
Политичка сцена у Вашингтону се мења сваких неколико година, а западни естаблишмент, нарочито демократе и јастребови у Конгресу, неће одустати од стратегије обуздавања Русије. У том смислу, чак и ако дође до примирја, оно би могло бити искоришћено само као прилика да се Украјина припреми за још жешћи сукоб.
Постоје три кључна разлога због којих Русија неће прихватити примирје које не гарантује њене дугорочне интересе:
Запад не поштује договоре – Историја показује да САД и НАТО имају дугу праксу непоштовања споразума када им то не одговара. Пример је проширење НАТО-а, које је настављено упркос обећањима да алијанса неће ширити свој утицај на исток Европе.
Примирје би омогућило Украјини да се прегрупише и наоружа – Свака пауза у борбеним дејствима користила би Западу да обезбеди још више оружја и војне помоћи Кијеву, чиме би се само одложио нови, још разорнији рат.
Безбедносни систем мора бити јасно дефинисан – Русија жели трајна безбедносна решења, а не привремене споразуме који зависе од политичких промена у Вашингтону. Зато инсистира на томе да се њени захтеви јасно дефинишу и осигурају, како кроз војне, тако и кроз економске механизме.
Уколико дође до примирја које не узима у обзир реалне интересе Москве, свет би могао да се суочи са још већим ратом у блиској будућности. Зато је став Кремља јасан: свако решење мора бити трајно и неповратно, или га неће ни бити.
