Прочитај ми чланакКада изазови надјачају снагу домаћина и домаћинства, остали сељани прискачу у помоћ. Добровољно. Сви за једног, један за све. Дух заједништва, осећај одговорности јединство, пожртвовање, давање себе за добробит свих, масовност. Моба, заборављени српски народни обичај!
Домаћинска Србија је ушла у спиралу пропасти. По распаду СФРЈ Србија није пронашла своје место у новом светском поретку и није се у пуном капацитету остварила као држава. Више од три деценије од распада, једино Србија не зна где јој је граница. Чак је и тзв. „Косово*“ издејствовало државност, наравно на терет Србије и српског народа.
Захваљујући погубној политици Слободана Милошевића, територије и дух српског домаћина пропадали су паралелно са државом. Криминал је савладао владавину права, па је Милошевић завршио на црном тржишту. Продат је за врећу пара, као и многи „добровољци“ после њега. Преостали чланови криминалне породице, успешно су наставили своје животе ван Србије, натенане грицкајући од народа и државе покрадено и изнето у Русију и којекуда.
„Спаситељ“ Војислав Коштуница није био обавештен. Тако необавештен измислио је нову мудрост – добровољну предају, киднаповањем. И онда је кренула невиђена пљачка народног блага, звана приватизација. А све у циљу бољег живота српског домаћина. Србија се на АП КиМ учаурила у тзв. „север Косова и Метохије“, који се уљуљкан у ДСС и помало радикале преливене социјалистима, полако али сигурно, насукао на гребен косовске независности. Црна Гора се раздружила тек тако. Необавештени се из свега „неукаљан“ извукао оставком и тако мудар ушао у „легенду“, мада ових дана визуелно васкрсава.
Потоње жуто дивљање, демолирало је основне државне интересе и трасирало пут у пропаст. Никли су деривати деривата „Жутих Кмера“, а заправо жутих мрава. Додворавање западним сатанистима изродило је догму „ЕУ нема алтернативу“, а ина је фамозним донацијама и тобож развојним програмима поткупила жуту банду да зажмуре на територијално цепање Србије и последични државни колапс.
Из овог жутог хаоса пљачке и отимачине, сатирања националних интереса и српског идентитета, прихватања ЕУ „вредности“ и наказних законских решења, удружено са субверзивним и злочиначким дејствовањем УСАИД-а и осталих НВО-а, из сопствене глупости, Тадић и остали Кмери, у садејству са радикалима и непријатељским службама, породили су одвратност свих одвратности – Српску напредну странку и потоње криминалне деривате – лојалисте и ћације.
УК „амбасадор на Косову“, Дејвид Блунт, је децембра 2009. године, у редовно алкохолисаном стању, врло прецизно описао – „Са жутима смо Србији скинули гаће, а са напреднима ћемо јој га завући отпозади“.
И завукли су нам га. Црвено-црна коалиција смрти и потока крви, сатрла је Србију. Рециклирани радикалско-социјалистички-жути шљам, олешио је и леши све што му је у видокругу.
Покрет „Моба“ нуди решења, али не и труле „коалиције“. Тренутно је у току фабриковање трећег ешалона зла. Скупштински Курта и скупштински Мурта једно су те исто – дупло голо у служби черечења Србије. Пошто је то углавном проваљено, Курта се дохватио опробаног сценарија производње нових Заветница, Двери, Нестора и сличних превара.
Трећи ешалон иде у два правца, тим А и тим Б. Тим А ће чинити групација тзв. „суверенистичко-патриотске оријентације“, а тим Б биће састављен од напрасно пензионисаних и напрасно прогледалих бивших режимских стубова, попут бивших министара и полицајаца, плус понеко из правосуђа и наравно неизбежни „интелектуалци“, нарочито они које већ подмећу студентима.
Циљ ове старе Оскарове подвале замазане „прогледалим пребезима“ и независним паметњаковићима, је да тако новостворене преваранте подметну студентима као алтернативу, т.ј. политику „трећег пута“, која ће Србију извадити из „вазалног блата умивеног евро-бољшевичким опијатима који производе стање у коме ЕУ нема алтернативу“. Тих очекиваних десетак ново-старих прекомпонованих листа завешће лаковерне али неће проћи цензус, што у коначници иде на салдо Оскарове централе. Да се подсетимо: „Сви су они моји“. „Мобу“ у то живо блато неће увући, а надамо се да и грађани Србије нису спремни да поново зароне у живо блато.
„Мобин“ коалициони потенцијал је изразито сужен, јер се у покрету налазе стручњаци које није лако превеслати. Неко би рекао да је недостатак коалиционог потенцијала изразити минус, али у овом случају то је изразити плус, јер се на тај начин филтрира жито од кукоља. Највећа предност „Мобе“ су чланови и симпатизери који полако али сигурно разумеју да је дошао час када већина потрошених политичара иду на сметлиште историје, а старе/нове изборне преваре неће проћи.
Зато покрет „Моба“ даје подршку изворним принципима и захтевима студентског покрета – одговорност за злочин(це), повратак уставног поретка и владавине права. „Моба“ упозорава студентски покрет да проток времена иде на руку Оскару и мафији. У другом полувремену успео је да изједначи, а у току су продужеци за које студенти и грађани немају кондицију. Пуцање пенала, читај Оскарови избори, сигурно воде Србију у још једну изгубљену утакмицу.
Избори могу бити само у оквиру Устава и изборних закона и студенти треба да обрате посебну пажњу на то! Излазак на изборе под било каквим другим условима, макар и нашминканим, типа камере, посматрачи и сличне глупости, представља ветар у леђа Оскару, аболирање издаје АП КиМ, недодирљивост мафије.
Запамтите – изборе добија онај који броји, а броје РИК, и „међународна заједница“! Шта ћемо са РИК-ом? Ко ће њих да надгледа? Нико! Шта ћемо са „међународном заједницом“, ко њу надгледа? Сећате ли се како то изгледа кад у Румунији народ изабере свог кандидата, а потом тамошњи РИК и ЕУ преузму ствар у своје руке? Зато Мурта тим не враћа скупштинске мадате и наставља да дува у ЕУ тикву, чекају замену – да ЕУ Курту замени Муртом!
Речју, инсистирање на противуставним и противзаконитим изборима, који су већ сада покрадени бирачким списковима и нултим адресама, расписаним од стране издајника и мафије, надгледаним од ЕУ, уз све подметнуте листе старих и нових превараната РИК и контролисане судове – рецепт је за сигурни губитак Србије на пенале!
А решење је просто. Постоји уставна и законска могућност, а то је повратак суверенитета у руке грађана и формирање зборова радних људи у складу са потребама заједнице. Да би овај сценарио био остварен, потребно је да студенти јавно и недвосмислено позову народне посланике да напусте скупштину, а исто да ураде посланици на локалу и врате мандате онима који су их привремено изабрали – грађанима Србије. На тај начин била би извршена делегитимизација скупштине и свих локалних самоуправа, а народна иницијатива и референдумско расположење вратили би грађанску сувереност тамо где припада – у руке Устава, владавине права и народа.
Питање је ко ће се том позиву одазвати, али онда ће студентима бити много лакше да просеју жито од кукоља.
Потом следи чиста студентска листа. Никакви падобранци, ма колико звучна имена имали, јер сви имају путер и репове. Народ је уз студенте и само њима ће дати глас, а евентуална контаминација студентске листе обесхрабриће већину популације и оде маст у пропаст.
Покрет „Моба“ и даље промовише сазивање студентског округлог стола, пред камерама, очи у очи, па нека крене просејавање. „Моба“ има разрађених још неколико помоћних решења и очекује озбиљну расправу ради одабира најбољих. Немамо времена за чекање!
Даље одлагање иде у корист непријатељима Србије.
