Прочитај ми чланакУжас! Двојица живих сведока (?) дали су јавне изјаве о томе да је АВ активно учествовао у организованом снајперском убијању цивила у Сарајеву, а Домагој Маргетић је против иног поднео кривичну пријаву италијанском тужилаштву које се и пре тога почело бавити „Сарајево сафаријем“, јер се извесни Ђузепе Вегнадуза хвалио како је „ловио“ људе по Сарајеву.
Дакле, испливали су живи (наводни) сведоци, нови документи, снимљен је и документарни филм, а италијанско правосуђе је засукало рукаве и ради пуном паром. Маргетић тврди да му је преко „сретног“ новинара, Марића, АВ нудио новац у замену за ћутање, а такође и да су важни „четнички“ сведоци са „Јеврејског гробља“, њих барем тројица, изненада у размаку од пар дана чудновато поумирали један за другим.
Махер за лажи тврди да је све подла усташка намештаљка, па се уплаткао до грла. За пушку о рамену, прво тврди да је кишобран, па после сталак за камеру, а онда на друштвеним мрежама испливава видео који недвосмислено потврђује да се ради о пушци на јунаковом рамену. Он кмечи како је био само преводилац новинарским екипама, али испливава снимак из Хага у коме политички отац јасно и недвосмислено тврди да му је политички син био радикалски добровољац на „Јеврејском гробљу“, а не преводилац.
Тако се организатор ноћног пливања у хали Пинки, нашао у небраном грожђу.
И одмах креће контранапад покривањем. На сцену ступају нови атентати. Неко би рекао испушена муштикла, али обзиром да су сарајевске сумње више него озбиљне, а политичка ситуација у Србији прети Забелом и контраофанзива не бира средства, чак и она испушена.
На сцену ступа „клање“ – наиме, то су наводно планирали породици АВ-а да ураде двојица „ветерана“ 63. падобранске јединице из Краљева. Занимљиво је да је онај „ветеран“ који се помиње као „М.Р. (43) у време „ветеранског“ стажа на Косову и Метохији, имао непуних 17. година, што је фасцинантан податак, за разлику од „детета Данила од 25. година“. Имају органи гоњења и „доказе“, вероватно исте као и у случају Данке Илић, а није немогуће да током „признања“, односно у даљем процесу прибављања доказа, осумњичени прођу као Далибор Драгијевић, или осуђеник М.М. (42) са Уба.
Тако је сарајевска кишобран-статив-паповка, брже-боље покривена „клањем“. У међувремену се заборавило да „Тренутно јуримо двојицу снајпериста за које знамо да се налазе у граду и не можемо већ три дана да их пронађемо“. Никоме није јасно да ли су двојица ухапшених „ветерана“ заправо та двојица увезених снајпериста, али УДБА и побочне лојалне екипе ће то сигурно расчивијати, јер и други АВ (Александар Вулин) је ономад замало решио случај са „97 убица који су истовремено кренули на браћу Вучић“ у Јајинцима.
Да не заборавимо – и црни пантер ће долијати! УДБА само што га није пронашла.
Снајперско убијање цивила у Сарајеву је неспорна чињеница. Апсолутни је приоритет истражити све елементе овог злочина, јер ратни злочини не застаревају, а све заједно мирише на даљу сатанизацију српског националног корпуса, која ће потенцијално бити додата на Резолуцију о „геноциду“ у Сребреници, а по принципу копи-пејст, налепити на новоприпремљени терен за Резолуцију о (српском) геноциду на АП КиМ и захтеву за плаћање „ратне штете“ шиптарима.
Зато је неопходно да се српски ЈТОК што пре позабави испливалим документима, саслушавањем Маргетићевих наводних сведока „Сарајево сафарија“ и самог Маргетића, те да испита напрасне смрти неколицине потенцијалних учесника, а потом да ступи у оперативни контакт са италијанским колегама, па да се евентуално постојећа колективна кривица усмери тамо где треба – на одговорне појединце.
Веома је вероватно да се расветљавањем снајперских злочина у Сарајеву може отворити пут за расветљавање политичке позадине убистава Оливера Ивановића, Димитрија Јанићијевића, Владимира Цвијана и многих других.
Уместо што „штрајкују“ на десетоминутној јутарњој кафи, ЈТОК-овци би требало да почну да раде свој посао. Јер ако не почну да раде, ето нама свима, са све њима, нове стигме и нових понижења, а убицама миран сан и милијарде у џепу.
„Пленуми“, шта Ви мислите о томе? „Распиши изборе“?
