Прочитај ми чланакЧак 2.500 пријава стиже на један оглас за посао у ИТ индустрији у Србији. Колико је тешко сада наћи посао, након таласа отпуштања?
Од када су три ИТ фирме у Србији истовремено отпустиле више од 500 радника прошло је месец дана, а многи запослени у овим фирмама, са којима је „Време“ разговарало још нису нашли посао.
„Вест о отказима се одмах прочула, сви су данима само о томе брујали, звало ме је сто колега“, каже једна од бивших запослених у овим фирмама за „Време“. „Осећали смо се као неки отпадници, иако је свима било јасно да нисмо ми криви.“
Ситуација на тржишту запошљавања у ИТ сектору у Србији данас јесте приметно изазовнија него пре годину или две, потврђује и Зоја Кукић, једна од оснивачица „Стартита“, који се бави ИТ сектором. „Иако су медијски највидљивији били већи таласи отпуштања у појединим компанијама, важно је рећи да је било и мањих, тиших резова у другим фирмама о којима се није јавно говорило. Све то заједно утиче на осећај несигурности на тржишту и већу конкуренцију међу кандидатима.“
На једно место – 2.500 пријава
Тржиште је, наравно, одмах одреаговало, па сада неколико стотина људи осетно теже налази посао. Од троје људи са којима је „Време“ разговарало, само је једно нашло нови посао и то након три разговора. Кажу и да су и многе њихове колеге овај месец провеле пријављујући се на огласе, али да многи још нису ништа нашли.
Да говоримо о неком другом сектору у Србији, то ништа не би било чудно, јер је у појединим занимањима посао готово немогуће наћи. Примера ради, нико већ годинама не тражи социологе, а и новинари нису на цени, поготово ако одбијају да раде за прорежимске медије и таблоиде.
Ипак, ово је невероватна ствар у ИТ сектору. Јер, неки од ових запослених су и раније губили посао, јер би се старт-апови у којима су радили затварали или би узели превише посла па се предомислили и отпустили мали део људи. Ипак, ИТ-ијевци, који су у Србији сам „крем радне снаге“, тада би нашли посао за час. На тасу је било само да ли ће добити нешто мало мању плату или радно место које им мало мање одговара. Сада није тако.
„Само два-три дана после масовних отказа, нама су људи почели да шаљу ЦВ и да нам пишу на приватне телефоне“, каже један ИТ-ијевац за „Време“, који ради у супарничког фирми која се ипак одржала. „У том тренутку смо имали неколико отворених конкурса, а на једно место се пријавило чак 2.500 људи. Сада баш можемо да бирамо.“
Један од кључних разлога зашто је тржиште додатно осетљиво јесте чињеница да је Србија доминантно оутсоурцинг тржиште, објашњава Кукић.
„Промене у глобалним пословним моделима, посебно под утицајем развоја вештачке интелигенције, директно се преливају на локално тржиште“, додаје она. „Већ сада видимо назнаке да компаније разматрају да део посла који су раније оутсоурцовале почну да враћају ин-хоусе, где интерни тимови уз помоћ АИ алата могу да управљају већим обимом посла.“
Напољу је друга прича
Занимљиво је, међутим, да глобални трендови нису једнозначно негативни. На пример, у САД након иницијалног таласа отпуштања и смањења запошљавања надирањем АИ, поново се бележи раст броја отворених позиција за програмере, као и повећано запошљавање јуниор кадра, што је било супротно ранијим страховима да ће управо те позиције прве нестати.
Према анализи ЛинкедИн података, о којој је писао Тхе Wалл Стреет Јоурнал, АИ је између 2023. и 2025. године допринео креирању 640.000 нових радних места, укључујући потпуно нове улоге попут АИ инжењера или Хеад оф АИ.
„Оно што видим и код европских и регионалних стартапа са којима сарађујем јесте да компаније активно траже начине да кроз АИ унапреде своје пословање. То не значи нужно смањење потребе за људима — напротив, у многим случајевима отвара се потреба за новим профилима и додатним кадром, и то не само у инжењерским тимовима, већ и у продукту, маркетингу и операцијама“, додаје Зоја Кукић.
„Продуктивци“ се траже
Ако пођемо од претпоставке да АИ повећава продуктивност запослених, каже она, онда будућност може да буде таква и да очекујемо да ће компаније желети да имају што више „продуктивних“.
„Дугорочно не говоримо о нестанку послова, већ о трансформацији начина рада и структуре тимова. Међутим, у кратком року, транзиција ка таквом моделу неминовно доноси турбуленције, што се тренутно и рефлектује на тржиште рада у Србији“, каже она.
