Прочитај ми чланак
(Томислав Кресовић)
“Јенки” експерти на “двору” Александра Вучића
Председник Србије недавно је изјавио да ће влада Србије бити просрпска а не проруска или проамеричка. СНС и њен лидер Александрав Вућић држе „висак и мистрију“ формирања нове владе у којој ће бити на кључним позицијама и нестраначке личности и експерти. Поред експерта, младог министа финанија Лазара Крстића – америчког „харвардскг“ питомца, медији отварају и питање могућег анагажовања и Кори Удовички.
Кори Удовички је у Влади Зорана Ђинђића обављала функцију министарке енергетике, а три године била је на месту специјалног саветника министра финансија и економије. Радила је у ММФ-у и била асистент генералног секретара УН, асистент администратор Развојног програма УН и директор регионалног бироа Развојног програма УН за Европу и Заједницу независних држава. Тренутно је на челу Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) у Београду. Постоје предлози и да у влади Србије буде и Иван Вејвода некадашњи дипломатски саветник Председника Србије Бориса Тадића и један од блиских сарадника Соње Лихт и Центра за политичку изузетност, као и Директор Балканског фонда за демократију.
Вејвода, као и Кори Удовички, потичу из породице Брозових генерала и дипломата са репутацијом. Вероватно се “типује” да би Вејвода могао да води спољне послове по лобирању Соње Лихт и Сороша. Као и Кори Удовички и Лазар Крстић је обликован по америчком политичком и економском дизајну. Ако се све то допуни и Гораном Питићем који је био министар у влади др Зорана Ђинђића, а сада је банкар, онда је у много чему реч о редизајнирању дела кабинета покојног премијера др Зорана Ђинђића, у времену када је Александар Вучић био против ових личности као министара у влади. Пошто је дошло до промена “свести” и ставова сада су у медијима поменуте личности корисне као могућност за састав Вучићеве владе.
Влада политичког “виска и шестара”
Александра Вучић је добио задатак да буде пројектант и писац владиног програма за преговоре са другим партијама и експертима. У његовим рукама је и “висак и шестар, али и лењир” државне политике Србије. Очигледно је реч о намери да се влада једним делом растерети партијских кадрова СНС-а и да као таква буде формално експертска, а да “политчки висак и шестар” држи Александар Вучић и његови страни саветници попут Строс Кана и других. То је модел већинске власти СНС-а и Вучића уз употребу експерата изван СНС-а као модела страначко-експертске владе, што је покушао делом ДОС а једним делом и Слободан Милошевић са довођењем Панића, Чосића, др. Аврамовића и других личности 1992 године.
Није проблем да Александар Вучић трага за експертима, али је проблем што се враћа на експерте који су већ били у политици и власти и нису се показали ефикасни или довољно одговорни за државно националне циљеве и интересе. Реално реч је пре свега о проаамеричким и неолибералним структурама људи који се појављују као могући кандидати за министре или саветнике. Све то иде у правцу стварања “тима” за “боље реформе “ које тражи ММФ и Светска банка, за своју финансијску подршку да би Србија у наредних девет месеци избегла могућност “Грчког сценарија” и банкротства..
Поставља се питање да ли у Србији има стручних људи који би својим знањем, угледном, контактима и пре свега поштењеме и националним одговорним ставом, заслужили да буду позвани у владу. Одговор је сигурно да их има, али се предлажу решења која више одговарају интересима ММФ, Светске банке, ЕУ и пре свега САД у вођењу државне и економске политике у Србији. Ако се формира такав кабинет експерата који су Србију водили, и то неуспешно од 2000. године у различитим периодима, онда Србија неизбежно улази у високо конфликтну ситуацију. Овакави тимови, будући министри и саветници воде Србију у нова задуживања, ригорзоне мере штедње а не инвестирања и пре свега стратешког одвајања или стагнације односа Србије са Руском федерацијом.
ЕУ и САД ће без милости тражити један јасан став Србије око односа ЕУ према Русији и изјашњења око Украјине. Вучић и нова влада имају још месец дана могућности да дају “немуште” дипломатске и политичке одговоре око Кризе у Украјини и односа ЕУ, САД према Русији. Развој догађаја на међународном плану је убрзан и извесно је да ће Србија бити притискана да се изјасни, посебно будући премијер Александар Вучић. Западне дипломатије све јаче притискају будућег премијера српске владе да се и Србија придружи земљама ЕУ и уведе санкције Русији, типа санкција које већ постоје – Србије према Белорусији.
СПС власт или опозиција?
Извесно је да СНС може сама, уз мањинску партију СВМ, да формира страначко-експертску владу без коалције СПС-а и НДС-а Бориса Тадића, али постоји и могућност чак и да Тадић уђе у владу. Вучић би онда имао пристојнију опозицију око коалиције СПС-а, ДС-а, можда и НДС-а уколико остане у опозицији, те др. Угљанина и албанских партије југа Србије. Уколико би СПС био парламнетарна опозиција могући су исходи јачег притиска опозиције на социјалном плану по питању “болних реформи”. Могуће је да би у том случају коалиција око СПС-а, као и ДС-а Драгана Ђиласа, била у позицији анализе државних институција, пре свега тужилаштва и полиције по питању разних злоупотреба власти.
Вучић са експертскиом владом без прагматичне подршке Ивице Дачића ће биће у значајном проблему, али је исто тако могуће да озбиљно уздрмати Ивицу Дачића и његов политички тим у врху странке, али и његове блиске сараднике из МУП-а у протеклих пет-шест година. Дачић би да уђе у владу како би осигурао свој унутар-партијски положај и добио подршку у странци те задржао део међународног угледа који сада Вучић покушава да “капитализује”, пре свега у борби против криминала хапшењем Дарка Шарића.
Међутим и у СПС-у и ПУПС-у су активирани фактори и структуре корупције, али и отпора уласка СПС-а у Вучиићеву владу. Управо због тога по писању медија у СПС-у је дошло до размимоилажења ставова о будућем деловању странке. Тако медији наводе да су председник ИО Бранко Ружић и потпредседник СПС и директор “Србијагаса” Душан Бајатовић става да СПС не треба по сваку цену да уђе у Владу. Они своје ставове још нису јавно супротставили лидеру странке Ивици Дачићу који сматра да СПС мора бити у власти. Дачић отвара питање и политичке “завере” унутар своје странаке са намером да буде смењен као њен лидер. Познато је да Дачић ужива поверење у администрацији САД али и Руској федерацији па је стратешко питање позиционирања СПС-а или као дела владине већине или као опозиције.
Постоје и опције да би Вучић могао да позове само СПС у коалицију без ПУПС-а са или без ЈС, али и без Ружића и Бајатовића. Отвара се питање могућег “цепања” СПС-а и коалиције СПС-ПУПС-ЈС и самог урушавања СПС-а. Извесно је да је за СНС корисно да и СПС и ДС буду политички слаби. Међутим СНС из прагматских разлога бар за сад боље да има СПС као партнера и савезника него као противника у тешким данима који долазе за Србију и њену власт.
(Видовдан)
