Pročitaj mi članakSud pravde Evropske unije (ECJ) doneo je presudu da sve zemlje članice EU obavezne su da priznaju istopolne brakove koji su zakonito sklopljeni u drugoj državi članici, čak i ako njihovi nacionalni zakoni ne dozvoljavaju takve brakove. Ova presuda dolazi u kontekstu spora sa Poljskom, gde su vlasti odbile da priznaju brak između dva poljska državljanina sklopljen u Nemačkoj.
Sud je naglasio da odbijanje priznavanja takvih brakova krši osnovna prava Evropske unije, uključujući slobodu kretanja i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
„Odbijanje priznavanja braka između dva građanina Unije krši pravo EU jer povređuje slobodu kretanja i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života“, stoji u saopštenju suda. Presuda ne zahteva od zemalja članica da uvedu istopolne brakove u svoje nacionalne zakone, već samo da priznaju one sklopljene drugde unutar EU, što omogućava parovima da ostvare prava poput nasleđivanja, poreskih olakšica i slobode prebivališta.
Slučaj potiče iz Poljske, gde su dva muškarca, oba poljska državljanina, sklopila brak u Nemačkoj 2023. godine. Kada su pokušali da transkribuju svoj brak u poljske matične knjige, lokalne vlasti su odbile zahtev, pozivajući se na poljski Ustav i zakone koji definišu brak isključivo kao zajednicu između muškarca i žene.
Poljska, pod vlašću konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS) do nedavnih promena, bila je jedna od zemalja sa najrestriktivnijim stavovima prema LGBTQ+ pravima u EU. Ovaj slučaj eskalirao je na ECJ nakon žalbe Evropskoj komisiji, koja je pokrenula postupak protiv Poljske zbog kršenja EU propisa.
Ova odluka se nadovezuje na prethodne presude ECJ-a. Na primer, u slučaju Coman protiv Rumunije iz 2018. godine, sud je već presudio da zemlje moraju priznavati istopolne supružnike za svrhe boravišnih prava, čak i ako ne priznaju brak. Međutim, današnja presuda ide korak dalje, obavezujući puno priznavanje braka za sve svrhe, uključujući porodična prava.
Prema podacima iz Evropske komisije, trenutno 15 zemalja EU dozvoljava istopolne brakove (uključujući Nemačku, Francusku i Španiju), dok ih 12 ne priznaje ili ima ograničene partnerstva (poput Poljske, Mađarske i Bugarske).
Reakcije na presudu su podeljene. Organizacije za zaštitu LGBTQ+ prava, poput ILGA-Europe, pozdravile su odluku kao „istorijski trenutak“ koji će olakšati život hiljadama parova. „Ovo je pobeda za jednakost i slobodu kretanja u EU.
Više neće biti ‘drugorazrednih’ građana samo zbog njihove seksualne orijentacije“, izjavila je Evelyne Paradis, izvršna direktorka ILGA-Europe.
S druge strane, konzervativni krugovi u Poljskoj i drugim zemljama izrazili su nezadovoljstvo.
Bivši poljski premijer Mateuš Moravjecki nazvao je presudu „napadom na nacionalni suverenitet“, ističući da EU ne bi trebalo da nameće vrednosti koje su u suprotnosti sa nacionalnim kulturama. Evropska komisija je saopštila da će pratiti implementaciju presude i, ako bude potrebno, pokrenuti kaznene procedure protiv neposlušnih zemalja.
Iako Srbija nije članica EU, ova presuda ima implikacije za zemlje kandidatkinje poput naše. U Srbiji istopolni brakovi nisu legalni, a Ustav iz 2006. godine ih izričito zabranjuje, definišući brak kao zajednicu muškarca i žene.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, poput onog koje je sprovela agencija Ipsos 2024. godine, oko 60% Srba protivi se legalizaciji istopolnih zajednica, dok 30% podržava neku formu priznavanja. Međutim, pristupanje EU moglo bi zahtevati reforme u ovoj oblasti, jer Evropska unija insistira na poštovanju ljudskih prava kao uslovu za članstvo.
Ova presuda dolazi u vreme kada se LGBTQ+ prava u Evropi sve više polarizuju. Dok zapadne zemlje favorizuju „jednakost“, istočne i centralne Evrope suočavaju se sa otporom. Eksperti predviđaju da će ova odluka podstaći slične slučajeve u drugim zemljama, poput Mađarske i Rumunije, gde su slični zakoni na snazi.
