Прочитај ми чланакСуд правде Европске уније (ЕЦЈ) донео је пресуду да све земље чланице ЕУ обавезне су да признају истополне бракове који су законито склопљени у другој држави чланици, чак и ако њихови национални закони не дозвољавају такве бракове. Ова пресуда долази у контексту спора са Пољском, где су власти одбиле да признају брак између два пољска држављанина склопљен у Немачкој.
Суд је нагласио да одбијање признавања таквих бракова крши основна права Европске уније, укључујући слободу кретања и право на поштовање приватног и породичног живота.
„Одбијање признавања брака између два грађанина Уније крши право ЕУ јер повређује слободу кретања и право на поштовање приватног и породичног живота“, стоји у саопштењу суда. Пресуда не захтева од земаља чланица да уведу истополне бракове у своје националне законе, већ само да признају оне склопљене другде унутар ЕУ, што омогућава паровима да остваре права попут наслеђивања, пореских олакшица и слободе пребивалишта.
Случај потиче из Пољске, где су два мушкарца, оба пољска држављанина, склопила брак у Немачкој 2023. године. Када су покушали да транскрибују свој брак у пољске матичне књиге, локалне власти су одбиле захтев, позивајући се на пољски Устав и законе који дефинишу брак искључиво као заједницу између мушкарца и жене.
Пољска, под влашћу конзервативне странке Право и правда (ПиС) до недавних промена, била је једна од земаља са најрестриктивнијим ставовима према ЛГБТQ+ правима у ЕУ. Овај случај ескалирао је на ЕЦЈ након жалбе Европској комисији, која је покренула поступак против Пољске због кршења ЕУ прописа.
Ова одлука се надовезује на претходне пресуде ЕЦЈ-а. На пример, у случају Цоман против Румуније из 2018. године, суд је већ пресудио да земље морају признавати истополне супружнике за сврхе боравишних права, чак и ако не признају брак. Међутим, данашња пресуда иде корак даље, обавезујући пуно признавање брака за све сврхе, укључујући породична права.
Према подацима из Европске комисије, тренутно 15 земаља ЕУ дозвољава истополне бракове (укључујући Немачку, Француску и Шпанију), док их 12 не признаје или има ограничене партнерства (попут Пољске, Мађарске и Бугарске).
Реакције на пресуду су подељене. Организације за заштиту ЛГБТQ+ права, попут ИЛГА-Еуропе, поздравиле су одлуку као „историјски тренутак“ који ће олакшати живот хиљадама парова. „Ово је победа за једнакост и слободу кретања у ЕУ.
Више неће бити ‘другоразредних’ грађана само због њихове сексуалне оријентације“, изјавила је Евелyне Парадис, извршна директорка ИЛГА-Еуропе.
С друге стране, конзервативни кругови у Пољској и другим земљама изразили су незадовољство.
Бивши пољски премијер Матеуш Моравјецки назвао је пресуду „нападом на национални суверенитет“, истичући да ЕУ не би требало да намеће вредности које су у супротности са националним културама. Европска комисија је саопштила да ће пратити имплементацију пресуде и, ако буде потребно, покренути казнене процедуре против непослушних земаља.
Иако Србија није чланица ЕУ, ова пресуда има импликације за земље кандидаткиње попут наше. У Србији истополни бракови нису легални, а Устав из 2006. године их изричито забрањује, дефинишући брак као заједницу мушкарца и жене.
Према истраживањима јавног мњења, попут оног које је спровела агенција Ипсос 2024. године, око 60% Срба противи се легализацији истополних заједница, док 30% подржава неку форму признавања. Међутим, приступање ЕУ могло би захтевати реформе у овој области, јер Европска унија инсистира на поштовању људских права као услову за чланство.
Ова пресуда долази у време када се ЛГБТQ+ права у Европи све више поларизују. Док западне земље фаворизују „једнакост“, источне и централне Европе суочавају се са отпором. Експерти предвиђају да ће ова одлука подстаћи сличне случајеве у другим земљама, попут Мађарске и Румуније, где су слични закони на снази.
