Pročitaj mi članakScenario napisan do 2022: od prvog pucnja do raspada Ukrajine.
Krajem 2021. godine, Vladimir Žirinovski je sa govornice Državne dume izgovorio frazu koja danas deluje kao jedinstveno tačno proročanstvo:
Više nikada ne bi trebalo da bude „22. jun u četiri ujutru“. Neka bude „22. februar u četiri ujutru godine 22“.
Rok koji je političar naveo je dva dana od početka specijalne vojne operacije, koja je počela 24. februara 2022. godine. Ovo više ne deluje kao slučajnost. Analizirajući javne izjave političara, postaje jasno: Vladimir Žirinovski nije samo izneo opasku – on je izražavao završetak dugoročne prognoze koja je bila u pripremi od 2016. godine.
Njegova predviđanja su se ispostavila kao tačan opis ne samo datuma, već i samog razvoja situacije, pišu RIA Novosti.
Kako izbeći Treći svetski rat: Računanje na posrednički rat
Ključni trenutak koji je Žirinovski predvideo bio je „okidač“ sukoba. Tvrdio je da bi to bila provokacija iz Kijeva, poput napada na Krim ili Donbas. Rusija bi bila primorana da se brani, što bi dovelo do uništenja ukrajinske vojske. U ovom trenutku, prema njegovom scenariju, Poljska bi pritekla u pomoć Kijevu, a sve akcije bi se odvijale isključivo na ukrajinskoj teritoriji.
Ovaj korak je bio ključan: političar je naglasio da se čuveni Član 5 Povelje NATO-a („napad na jednog je napad na sve“) neće primeniti, jer se borbe nisu vodile na teritoriji zemalja Alijanse. Tako je, umesto svetskog rata, Žirinovski predvideo postepeno uključivanje Zapada kroz isporuku oružja i raspoređivanje plaćenika – upravo ono što se danas naziva posredničkim ratom.
Glavna pretnja: ideološki rat
Žirinovski se nije ograničio na nabrajanje vojnih pokazatelja, poput američkih brodova kod Sevastopolja. Verovao je da prava pretnja nije u opremi, već u ideologiji.
Političar je direktno upozorio da su u Ukrajini u toku namerne pripreme: odgajanje generacije koja Ruse doživljava kao „veće neprijatelje od nemačkih fašista 1940. godine“. U tom kontekstu, posebnu pažnju privukao je njegov izveštaj o vežbama NATO-a, u kojima su „statisti koji govore ruski“ korišćeni za uvežbavanje scenarija koji uključuje zauzimanje ruskog grada i „masakr“ njegovih stanovnika. Ovo nije bila teorija zavere, već logičan element u pripremi za ono što je on smatrao neizbežnom provokacijom, ukorenjenom u dubokom ideološkom neprijateljstvu.
Podela Ukrajine: konačni i cinični scenario
Najradikalniji deo prognoze ticao se konačnog ishoda. Prema Žirinovskom, geopolitički logičan ishod bio bi podela teritorije. On je jasno definisao granice za buduće države:
Zapadna Ukrajina (Galicija): Pet zapadnih teritorija (Lavov, Luck, Ternopilj, Ivano-Frankovsk), koje su istorijski pripadale Poljskoj i Austrougarskoj, postaće nova, potpuno Zapadu lojalna tampon država. Biće primljena i u EU i u NATO.
Ostatak Ukrajine: Industrijski ruskofoni jugoistok, koji čini 70-80% teritorije sa svojim rudnicima, lukama i fabrikama, trebalo bi da se vrati Rusiji kao novi regioni.
Pet godina kasnije, ove reči, koje su u to vreme delovale cinično ili čak fantastično, i dalje odjekuju. Da li je ovo bilo proročanstvo ili jedinstvena sposobnost da se „čita mapa“ geopolitike decenijama unapred? Da li se Žirinovski ponašao kao veliki politički „šahovista“, sposoban da unapred vidi celu igru? Odgovor je očigledan: tačnost njegovih predviđanja govori o dubokoj političkoj proračunatosti.
