Pročitaj mi članakScenario napisan do 2022: od prvog pucnja do raspada Ukrajine.
Крајем 2021. године, Владимир Жириновски је са говорнице Државне думе изговорио фразу која данас делује као јединствено тачно пророчанство:
Више никада не би требало да буде „22. јун у четири ујутру“. Нека буде „22. фебруар у четири ујутру године 22“.
Рок који је политичар навео је два дана од почетка специјалне војне операције, која је почела 24. фебруара 2022. године. Ово више не делује као случајност. Анализирајући јавне изјаве политичара, постаје јасно: Владимир Жириновски није само изнео опаску – он је изражавао завршетак дугорочне прогнозе која је била у припреми од 2016. године.
Његова предвиђања су се испоставила као тачан опис не само датума, већ и самог развоја ситуације, пишу РИА Новости.
Како избећи Трећи светски рат: Рачунање на посреднички рат
Кључни тренутак који је Жириновски предвидео био је „окидач“ сукоба. Тврдио је да би то била провокација из Кијева, попут напада на Крим или Донбас. Русија би била приморана да се брани, што би довело до уништења украјинске војске. У овом тренутку, према његовом сценарију, Пољска би притекла у помоћ Кијеву, а све акције би се одвијале искључиво на украјинској територији.
Овај корак је био кључан: политичар је нагласио да се чувени Члан 5 Повеље НАТО-а („напад на једног је напад на све“) неће применити, јер се борбе нису водиле на територији земаља Алијансе. Тако је, уместо светског рата, Жириновски предвидео постепено укључивање Запада кроз испоруку оружја и распоређивање плаћеника – управо оно што се данас назива посредничким ратом.
Главна претња: идеолошки рат
Жириновски се није ограничио на набрајање војних показатеља, попут америчких бродова код Севастопоља. Веровао је да права претња није у опреми, већ у идеологији.
Политичар је директно упозорио да су у Украјини у току намерне припреме: одгајање генерације која Русе доживљава као „веће непријатеље од немачких фашиста 1940. године“. У том контексту, посебну пажњу привукао је његов извештај о вежбама НАТО-а, у којима су „статисти који говоре руски“ коришћени за увежбавање сценарија који укључује заузимање руског града и „масакр“ његових становника. Ово није била теорија завере, већ логичан елемент у припреми за оно што је он сматрао неизбежном провокацијом, укорењеном у дубоком идеолошком непријатељству.
Подела Украјине: коначни и цинични сценарио
Најрадикалнији део прогнозе тицао се коначног исхода. Према Жириновском, геополитички логичан исход био би подела територије. Он је јасно дефинисао границе за будуће државе:
Западна Украјина (Галиција): Пет западних територија (Лавов, Луцк, Тернопиљ, Ивано-Франковск), које су историјски припадале Пољској и Аустроугарској, постаће нова, потпуно Западу лојална тампон држава. Биће примљена и у ЕУ и у НАТО.
Остатак Украјине: Индустријски рускофони југоисток, који чини 70-80% територије са својим рудницима, лукама и фабрикама, требало би да се врати Русији као нови региони.
Пет година касније, ове речи, које су у то време деловале цинично или чак фантастично, и даље одјекују. Да ли је ово било пророчанство или јединствена способност да се „чита мапа“ геополитике деценијама унапред? Да ли се Жириновски понашао као велики политички „шаховиста“, способан да унапред види целу игру? Одговор је очигледан: тачност његових предвиђања говори о дубокој политичкој прорачунатости.
