Pročitaj mi članakPredviđanja Vladimira Žirinovskog o budućim globalnim sukobima i političkim potresima ponovo su dospela u fokus javnosti, naročito u kontekstu rata u Ukrajini i rastućih međunarodnih tenzija.
Iako je preminuo 2022. godine, njegovi raniji govori, intervjui i javni nastupi i dalje se analiziraju, jer se deo njegovih prognoza vremenom pokazao kao iznenađujuće blizak stvarnim događajima.
Posebnu pažnju privlače njegove tvrdnje o Ukrajini, za koju je smatrao da će postati epicentar velikog međunarodnog sukoba sa dalekosežnim posledicama.
Žirinovski je još godinama pre početka aktuelnih borbi govorio da je oružani sukob u Ukrajini neizbežan i da on neće biti samo regionalni problem, već prelomni trenutak za čitav globalni poredak.
U njegovom tumačenju, Ukrajina je bila prostor sudara interesa Rusije, Sjedinjenih Država i evropskih sila, a konflikt na toj teritoriji morao je, prema njegovim rečima, da prođe kroz više faza eskalacije. Smatrao je da će se rat završiti sredinom decenije, konkretno oko 2026. godine, nakon čega će uslediti velika preraspodela političkog i ekonomskog uticaja u svetu.
U svojim istupima Žirinovski je često naglašavao da zapadni savezi neće iz ove krize izaći nepromenjeni. Predviđao je slabljenje dosadašnjih političkih i ekonomskih struktura, kao i pojavu nove konfiguracije međunarodnih odnosa.
Po njegovom mišljenju, kraj sukoba u Ukrajini trebalo je da postane polazna tačka za reviziju granica, savezništava i bezbednosnih aranžmana, naročito na postovjetskom prostoru. Takav razvoj događaja video je kao deo šire globalne transformacije.
Pored prognoza vezanih za Ukrajinu, Žirinovski je tokom političke karijere iznosio i niz drugih predviđanja koja su kasnije često citirana kao primer njegove političke intuicije.
Jedno od najpoznatijih odnosi se na Sjedinjene Države. Još 2004. godine izjavio je da će Amerika dobiti crnog predsednika, što je tada zvučalo kao provokacija ili politička proviđavost bez realnog osnova. Ipak, 2009. godine Barak Obama stupio je na dužnost, čime je ovo predviđanje dobilo dodatnu težinu u očima javnosti.
Još jedan često pominjan primer tiče se Ukrajine. Godine 2012. Žirinovski je tvrdio da će u toj zemlji doći do revolucije, jer tadašnji predsednik Viktor Janukovič, kako je govorio, ne zna kome da se okrene i kome da ponudi lojalnost. Već u februaru 2014. godine, nakon događaja poznatih kao Evromajdan, Janukovič je napustio zemlju, a Ukrajina je ušla u period duboke političke nestabilnosti.
Među njegovim zapaženim izjavama je i ona iz 2008. godine, kada je govorio o Krimu. Žirinovski je tada tvrdio da Rusi koji žive u Ukrajini imaju pravo da budu pod ruskom zastavom i da Rusija neće dozvoliti da izgubi strateški važan Sevastopolj. Šest godina kasnije, u martu 2014. godine, Krim je pripojen Rusiji, što je dodatno podstaklo interesovanje za ranija upozorenja lidera Liberalno-demokratske partije Rusije.
Posebno mesto u javnim raspravama zauzima njegova izjava iz februara 2022. godine, data sa govornice Državne dume. Tada je rekao da će se dramatični događaji osetiti u ranim jutarnjim satima i da će 2022. biti godina nemira, a ne mira. Iako je pogrešio tačan datum, jer je specijalna vojna operacija počela 24. februara, a ne 22, mnogi su ovu izjavu kasnije tumačili kao još jedno precizno predviđanje.
Žirinovski je govorio i o Bliskom istoku, za koji je smatrao da će postati poprište najkrvavijih sukoba tokom 2020-ih. Još 2019. godine upozoravao je da će događaji u tom regionu zaseniti sve ostale krize, uključujući i Ukrajinu. Eskalacija sukoba u oktobru 2023. godine, nakon napada Hamasa na Izrael i širenja konflikta, često se navodi kao potvrda njegovih reči, iako se situacija i dalje razvija.
U nizu citiranih prognoza nalazi se i izjava o Donaldu Trampu. Žirinovski je 2016. godine tvrdio da bi Tramp mogao biti ubijen ukoliko pređe određene granice. Pokušaj atentata na Trampa u julu 2024. godine, iz kojeg je bivši američki predsednik izašao živ, ponovo je skrenuo pažnju na ovu izjavu, iako se ne može govoriti o potpunom ispunjenju predviđanja.
Pominjao je i moguće nemire u Kazahstanu, upozoravajući rusko stanovništvo na potencijalne sukobe. Masovni protesti i neredi koji su kasnije izbili u toj zemlji dodatno su podgrejali interesovanje za njegove prognoze.
Ipak, nisu se sva predviđanja ostvarila. Govorio je da će se penzionisati 2026. godine i ponovo kandidovati za predsednika Rusije, ali je preminuo 2022. godine.
Takođe je tvrdio da će se Sjedinjene Države raspasti i da 2024. godine neće biti izbora, što se nije dogodilo. Zbog toga analitičari ističu da njegova proročanstva treba posmatrati sa dozom kritičnosti, kao kombinaciju političke intuicije, provokacije i retoričkog preterivanja.
Ukupno gledano, interesovanje za Žirinovskog danas govori koliko su globalna neizvesnost i sukobi ponovo vratili pažnju na politička predviđanja iz prošlosti.
Njegove izjave ostaju predmet rasprava, ne kao nepogrešiva proročanstva, već kao deo šire slike o tome kako su pojedini političari pokušavali da sagledaju pravac u kojem se svet kreće.
