Прочитај ми чланак
Осам година после великог пожара који је знатно оштетио Хиландар, радови на обнови изгорелог дела су скоро преполовљени.
Реконструкција Великог конака до краја године биће приведена крају, а управо је почела обнова улазног комплекса, који је, такође, изгорео.
„Велики конак је објекат са којим се боримо већ три године. Радови на завршном делу Великог конака и почетни улазног комплекса морају да се изводе истовремено, јер су то конструктивно повезани објекти“, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара.
Наш саговорник указује на то да су у Грчкој кризне године и да се то осећа скоро на сваком кораку:
„Радимо колико можемо, али често имамо проблем да набавимо материјал. Прошле године било је доста проблема са бродовима, што нам је додатно отежало снабдевање. Реконструкцију, углавном, финансира наша држава. Грчка од 2010. уопште не учествује. Ипак, до краја године више од 40 одсто изгорелих објеката поново ће бити у функцији.“
Хиландарска арсана, како на Светој гори зову манастирско пристаниште, ускоро ће бити обновљена.
„Ту је и нова винарија коју ћемо ове године потпуно опремити. Две бербе грожђа су већ спроведене у њој, а на јесен ће бити и трећа. То је веома важно, јер представља додатни извор прихода за обнову. Средства која добијемо из буџета су значајна, око 70 милиона динара годишње, али су недовољна за све трошкове. Од великог значаја су и донације наших људи из отаџбине и иностранства, а почетком године стигла је помоћ из Русије, што нам помогло да будемо спокојни.“
Игуман Хиландара Методије нада се да испуњавају обећање које су дали после пожара:
„Они који се сећају како је изгледао Хиландар пре пожара, у обновљеном препознају оно што су виђали када су раније долазили у посету. Многи су нам потврдили да им се чини као да пожара није ни било.“
По његовим речима, свакодневни живот монаха је због радова делимично измењен.
„Када у манастиру имате градилиште, све је другачије. Некако смо успели да повежемо монашки живот са чињеницом да је ту свакодневно четрдесетак мајстора. Наравно да није лако баш то спојити. Строго се води рачуна да се не ради кад су празници, а мајстори морају да воде рачуна да у време богослужења не праве буку. То делимично успорава обнову, али нисмо смели да угрозимо монашки живот. Архитектонска, без духовне обнове нема смисла, нити би могла да се изведе на прави начин.“
У последњих неколико деценија никад више монаха и искушеника није било у Хиландару. Тренутно их је 50.
„И то је показатељ да се духовна обнова обавља на прави начин“ каже игуман Методије.
„Све што се налази у ризници за нас је најважније благо и дужни смо да га сачувамо барем онако какво смо примили. Због тога се трудимо да обезбедимо средства да бисмо га сачували. Монах Лука слика иконе, помало неуобичајено, али почео је то да ради још као искушеник. Сад кад је постао монах надамо се да ће тај дар оплеменити у духовном смислу.“
Противпожарни резервоар
Манастир Хиландар добио је још један важан објекат – велики противпожарни резервоар. Стари резервоар на брду изнад манастира имао је функцију резервоара за санитарну воду и за противпожарну заштиту.
Он није задовољавао због лошег положаја ни капацитета, који није био довољан за потребе манастира.
У свим светогорским манастирима изведени су пројекти снимања стања и пројектовани нови пожарни резервоари, где год је то било неопходно. До сада су реализовани земљани, армирачки и бетонски радови, а до краја 2013. године планиран је завршетак изолације, израда инсталација и развода хидрантске мреже у манастирском комплексу и око њега.
Дигитална архива
Паралелно са реконструкцијом манастирског комплекса, одвија се и дигитализација манастирске ризнице. Захваљујући донацији „Телекома“ културно наслеђе Хиландара биће сачувано у електронској форми и на тај начин постати трајно доступно научној, али и широј јавности. У бази података биће више од 1.000 икона, 507 рукописних повеља и велики број других драгоцености.
„Циљ нам је да, пре свега, завршимо електронску базу икона“, каже Миливоје Ранђић.
„Имамо неколико ремек-дела светске уметности из 14. века, као и хиландарски живопис. У бази података ће се наћи све оно што је значајно од археологије до данас. При крају је и капитално дело српске историографије Мирјане Живоиновић о хиландарским владарским повељама, које ће, највероватније, бити објављено до београдског сајма књига.“
Више оптимизма
„За последњих нешто више од годину дана променио се ритам финансирања“, изјавио је Предраг Марковић, доскорашњи министар културе.
„Пре тога, ни Задужбина Хиландара, ни монашко братство на Хиландару нису били задовољни начинима и временским роковима исплата. Са друге стране, Министарство културе није било потпуно задовољно плановима и извештајима из Хиландара. Постојало је мало неразумевање по питању финансирања, које од 2004. Србија исплаћује у сличним сумама на годишњем нивоу. Ситуација је сада другачија, тако да са више оптимизма очекујемо даље радове.“
(Васељенска ТВ)
