Pročitaj mi članakU Kosjeriću se desio srpski izborni paradoks. To znači: kad se ujediniš i izađeš na izbore da pobediš režim (kako bi smenio korumpiranu administraciju, policiju i pravosuđe), a onda vidiš da režim čini svakakve izborne prekršaje, krivična dela i brojne neregularnosti i moraš da se obratiš nekome da reaguje.
Да, Косјерић је УВЕК био НОЋНА МОРА сваком режиму у Београду, од половине 19. века до данас. Позната је прича када је народ у Ражани код Косјерића дочекао српског краља обучен у кукурузну шашу протестујући због неразумне политике власти у Београду према српској провинцији. За време Милошевића, политички Београд се трудио да се што мање меша у ствари у Косјерићу, а када се умешао, зна се како је прошао.
Када Косјерић Београду више неће бити ноћна мора? Или када се угаси (а на томе се ради) или када Београд буде водио политику у корист целе Србије + када је буду водили Срби! Преци становника дела Србије, где се налази Косјерић, имали су смелости + мудрости + спремности на самоодрицање да направе државу у којој живимо. Тај дух се није угасио упркос „тепих бомбардовању“ тог краја више од седам деценија.
Изборни резултат је слика инвестиције, а не подршке. Да коалиција СНС-СПС-СРС пројекта није уложила најмање осам милиона евра у придобијање „наклоности“ гласача у Косјерићу, не би добила више од 15% гласова. Преосталих 5% је за неку од опозиционих комбинација, а остатак гласача од 80% је ПРОТИВ СТАЊА У ДРЖАВИ!!! Подвлачим: тренутна политичка понуда има подршку највише 20% јавности. Остатак је против оваквог стања у друштву укључујући и политичку понуду. Да ли то значи да имамо озбиљну државну кризу?
Све је кажњиво красти осим власти?
Након свих изборних прекршаја и кривичних дела од стране режимске листе, (од уложеног јавног новца до злоупотребе институција и медија) и даље слушамо: „Битан је резултат!“. Зар вам није битан и начин како је тај резултат остварен!? Када украдете флашу сока у продавници, рескирате притвор, а када украдете изборе, можете да рачунате на шта? На привилегије, приходе и заштиту институција и медија! Зар вам тако болесна ситуација не смета? Зар вам не смета таква дисторзија између истине и онога шта се саопштава кроз изборне резултате? Зар вам не смета што је казаљка, која показује зону нормалног у друштву, померена екстремно у страну? Зашто? Да би се одржала власт без подршке, да би се амортизовао бес јавности због разлике између јавног става и изборног „резултата“!?
Ни курта, ни мурта. Окупатор и режим су направили грешку и одгајили погрешне ликове да замене постојећу гарнитуру окупационих извршитеља. Окупатор је потпуно промашио у избору глумаца за нову туру замајавања народа: потценили су и друштвени тренутак, и образовање народа, и потребе државе. За народ, то је „срећа у несрећи“, јер нема потребе разуверавати јавност у способност и лојалност било кога од оних који глуме опозицију. Народ је потпуно излучио и режим и опозицију увидевши превару, тако да је политичка сцена остала потпуно без публике. Оно мало публике тешком муком се стварало од уцењених, уништених, оних који су се полакомили на лаку лову и оних који су упали у клопку малициозних медија. Све је то прилично „танко“ и на томе се не може планирати даље замајавање народа. Да ли то значи да имамо озбиљну државну кризу?
Нови политички корпус
Други процес који се десио је форматирање новог политичког корпуса у зони младих. На друштвену сцену су ускочили млади и почели да делују. Кажем друштвену, јер њихови захтеви у суштини не траже само политичку, већ најпре друштвену реформу. Оно шта се у међувремену десило, због злоупотребе младих од стране јалових друштвених и политичких самољубаца, одвојимо не другу страну. Очигледно да је окупатор потпуно занемарио ту друштвену групацију (рачунајући да су их „средили“), јер је почела да делује потпуно другачије него њихови родитељи. Нови корпус младих цени колективно уместо индивидуалног, организује се без вође, ствара мноштво ватри уместо само једне, тежи вредностима а не новцу и привилегијама, инсистира на индивидуалној иницијативи уместо команди са једног места. За моју маленкост је најважније везивно средство те нове заједнице: љубав и морално чињење уместо мржње и моралног посрнућа.
У Косјерићу се десио српски изборни парадокс. То значи: кад се ујединиш и изађеш на изборе да победиш режим (како би сменио корумпирану администрацију, полицију и правосуђе), а онда видиш да режим чини свакакве изборне прекршаје, кривична дела и бројне нерегуларности и мораш да се обратиш некоме да реагује. Коме? Па, тој истој администрацији, правосуђу и полицији! Шта ће они урадити? Ако су наклоњени режиму, а јесу, предузеће све шта могу да твоју изборну победу релативизују, а потом је претворе у пораз.
Немоћни пред бирачима
Народ јасно каже: „Дали смо вам поверење! Ево, изволите, вршите власт!“ А победничка листа не може да уђе у општину и преузме власт. Између режима, који неће да призна пораз и преда власт, и народа који тражи да се спроведе његова изборна воља, стоје – три кордона полиције! Вербално, полиција штити „јавни ред и мир“, а у ствари одржава постојеће стање и усмерава те на институције које су очигледно на страни режима. Како то изгледа у пракси? Немаш кога да зовеш да интервенише, јер је дежурни истражни судија недоступан! Предаш тужбу сутрадан, када су се прилично разишли људи,… или добијеш одговор да допуниш предмет или прођу године док не добијеш правоснажну пресуду. У таквој ситуацији, противник режима стоји пре три нерешива проблема: пред режимом који неће да преда власт, нема механизам којим би спровео изборну вољу грађана и стоји пред народом који тражи од њега резултат!
Топовско месо лажне опозиције? Људи у српској провинцији (не мислим пежоративно, већ географски), желе промене, желе да учествују у политичком животу. Међутим, од личних прихода нису у могућности много да учине. Зато су принуђени да се удружују са онима који имају средства (новац и приступ медијима), а добро знамо које странке и покрети имају приступ скупштини или тајном финансирању. Ако одузмемо минорни део јавности који из интересних разлога улази у сарадњу, остатак јавности је искључен из политичког живота у својој домовини. То је очигледна злоупотреба политичког процеса направљена да би се лакше контролисала политичка сцена у окупираној држави. Да ли то значи да имамо озбиљну државну кризу?
Народ изгубио изборе са већином гласова
Управо гледамо да поједини медији и режимске агенције убеђују народ да је „изгубио са већином гласова!“. Током изборног дана од безброј незадовољних грађана чуло се питање: „Да ли су медији сарадници у одржавању овог политичког лудила у Србији?“ Да појасним, медији имају свој пакет лица од којих узимају изјаве, коментаре и „мишљења“. Испоставило се да су то лица која својим изјавама одржавају постојећи распоред позиција у вршењу власти. Да би се одржао постојећи распоред окупације, у медијима нова лица не смеју да се појаве?
Ванредна ситуација
„Режим измишља резултате избора, јер неће да преда власт!“, „Полиција стоји испред општине и не дозвољава нам да уђемо и извршимо изборну вољу!“, Ово су реченице које су се чуле након саопштавања изборних резултата у Косјерићу. Стање извршне немоћи изборног победника је ванредна ситуација. Није проблем само режим, који неће да преда власт, већ и институције. Болест се из политике проширила на државни апарат и институције, вирус није правовремено изолован и нису примењене све мере лечења друштва. Поједине струке су ћутале и бректале под теретом привилегија! Привилегије, које су им дате, нису биле случајност, већ део агресије на нашу државу!
Да ли су бирачи приморани да спроведу своју изборну вољу? Својим неодговорним ставом поводом избора у Косјерићу, Александар Вучић изазива државну кризу и води друштво у виши ниво сукоба. Како? Својим изјавама и наредбама усмерава и изазива српску јавност да размишља у следећем правцу: Да ли у Косјерићу ГРАЂАНИ треба да УВЕДУ у посао оне које су добили већину на изборима ако то одбијају да учине државна администрација, полиција и тужилаштво!? Да ли у свим наредним случајевима, она страна која добије изборе, треба да поступи идентично? Чему онда плаћање пореза како би се финансирала полиција и тужилаштво? Чему повиновање одлукама правосуђа, пореске управе, извршитеља? Режим изазива државну кризу игнорисањем изборног резултата.
Где је погрешио режим у Косјерићу, па је изгубио изборе?
Да набројим неколико суштинских грешки које су довеле до овако катастрофалног пораза пројекта СНС-СПС-СРС у Косјерићу:
Најодговорнији је Вучић! Изборни пораз режима у Косјерићу првенствено је резултат издајничке и штетне политике коју спроводи СНС-СПС-СРС пројекат на челу са „шефом“ – Александром Вучићем. Немојте више стављати Александра Вучића као ко-носиоца листе, јер вам он ОДУЗИМА ГЛАСОВЕ!
Непримерено пред народ
Људи, који су агитовали за режим, навикнути на живот на „високој нози“, нису обраћали пажњу на непримерену вредност аутомобила којима се возе, одела која носе, накита на себи; једноставно престали су да виде тај контраст са којим долазе у све сиромашнији народ. У Косјерићу, они са аутима од 100.000 еура о државном трошку, убеђивали су народ да настави да живи лоше, а противници режима, са аутима од 3.000 еура и својим новцем бранили су сиромашне и од режима и њих самих! У једној реченици: богати и понизни против сиромашних и поносних?
Режим су заступала лица без кредибилитета. Куповином диплома, силикона и одела режим испуњава само формални услов да некога постави на функцију. Међутим, такви људи немају кредибилитет у народу, јер народ живи од реалних резултата, рада и учења, народ види подвалу. Поред понуда које су износили, гледали смо парадокс: Лица, која симулирају власт, убеђују народ да му је спас у лицима која симулирају опозицију !
Новац за глас је исто као отрован сир у мишоловци
Новац и поклони, који се дају гласачима за глас на изборима, исто је као и отровни мамци који се стављају у мишлоловку. Урадите нешто за те људе, ако умете и смете, уместо што их гурнете у сиромаштво, па их онда уцењујете!
Колико кошта сагласност жртве за уништење. Шта може да се купи за 500-700 евра од продаје гласа? Може да се купи успешна пропаст: и себе и породице и вароши! Новац, којим се „купују“ гласови, потиче или из пореза или из кредитног задужења – и оног који је примио новац и политичких противника режима.
Сарадња „у рукавицама“, али очигледна. Након обраћања јавности од стране „Црте“ широм Косјерића су се чули повици: „Ко верује ЦРТИ, тај је ЋАЦИ!“, „Режим и ЦРТА убеђују нас да смо „изгубили са тесном већином“!
Шта је режим добро урадио?
Асфалтирао је 70 км локалних путева. Наравно, то је требао да уради у протеклом мандату, али СНС власт није чинила ништа за народ. Зато је „јадни“ Вучић морао да изврши обавезу свог локалног одбора.
Позвао је све општине у Србији на оставку. Када је показао шта је због избора дао Косјерићу, режим је на овај начин свим општинама у Србији уручио позив да поднесу оставке. Ако председници општина и градоначелници воле своје место и имају образа пред комшијама, треба да поднесу оставке и траже да добију исто шта је добио Косјерић!
Демаскирао последње линије своје одбране. У паници се праве грешке, зар не? Режим је јасно показао да лажна опозиција пред народом служи да јасну већину против режима преведе у најмање нерешен резултат. Даље претварање изборног пораза режима у изборну победу завршавају институције, медији и НВО!?
Покрети без поверења у народу смањују подршку опозицији. Да опозиција није имала камен око врата – „подршку“ или учешће појединих квази-опозиционих покрета, имала би још бољи резултат.
Медијско „утискивање“ сарадње и изјава политичком противнику
Медији су данима били препуни измишљених речи „подршке“ опозиционој листи од стране покрета и лица која су одавно „проваљена“ да су део режима или имају негативни кредибилитет у јавности. У комбинацији са медијском блокадом, то је скидало гласове листи против режима. Део јавности се ипак „упеца“ на такву подвалу.
Убацио свог сведока – лажну опозицију, која све више изјављује да није било изборне крађе јер је било вишеструко више контролора „опозиције“ него за режимску листу. Зар 70 км асвалтираних путева, поклони, безброј сведочења о плаћању гласова, бесплатне пијанке, и наркотици испод цене, нису изборна крађа?
Неморална злоупотреба. Режим је доказао да се не устручава од (зло)употребе необразованих лица и ментално оболелих особа. Зато су срушили вредносни систем који је нашу заједницу одржао у животу најмање два миленијума.
Уместо закључка
У Косјерићу је режим уложио око осам милиона евра да се спасе катастрофалног изборног пораза. Да није уложио толико новца (нашег), добио би највише 15% гласова. То је и ниво подршке у целој западној и централној Србији. На 27 изборних јединица, колико их има у Косјерићу, то је око 0,3 милиона евра по изборној јединици.
Која је цена останка на власти режима у Србији? Ако у Србији има око 8000 изборних јединица, то значи да СНС-СПС-СРС пројекту за изборни нерешени резултат (а не победу) треба од 1,6 до 2,4 милијарде евра. Много? Скупо? Када је нешто скупо ако се узима из државне касе? То је новац тих истих грађана који се „купују“ и против којих се режим бори, било да је дошао из пореске касе (коју сви пуне) или из кредитног задужења (које сви враћају).
Постоји и „План Б“ режима. У Србији има 48 милијардера, од којих најмање 70% нису тај новац зарадили, већ им је режим поверио чување партијског новца. Колико избора у корист режима може да се реши тим новцем? Народним новцем!
Уједињени народ може све
Кад је народ уједињен за правду, истину, одбрану огњишта и своје земље, онда му никаква машинерија не може ништа! Народном јединству сметају три елемента, који у суштини одржавају окупациони режим на власти, више него странци: лажна опозиција (онемогућава да се формира јасан и чврст фронт против окупатора), медији (због прихода „одржавају у животу“ одавно мртве политичке партије, покрете и појединце) и сиромаштво (за организацију, логистику и деловање треба потпуна посвећеност). Онај ко ствара или омогућава опстанак поменута три елемента исто је што и окупациони војник који са пушком у руци хода Србијом?
„Један жандар може свезати три Сокољанина, а један Ера свезаће три жандара!“ (народна изрека). Режим је грађанима Србије одузео све легалне алате одбране: нема слободних медија, нема државне администрације, нема полиције, нема правосуђа, нема никога спреманог да подигне оптужницу, одреди притвор и процесуира лица која крше изборни закон. Политичким насиљем за време избора пројекат СНС-СПС-СРС је изазвао опасну државну кризу. Штавише, приморао је носиоце суверенитета (грађане) да решење за проблем опстанка државе траже на другом месту: у зони коју ћемо (радно) назвати „отпор“. Међутим, после избора у Косјерићу, нова дефиниција појма „отпор“ садржи много више ставки него што су до сада медији и анемична правна наука презентовали грађанима.
Да ли то значи да имамо озбиљну државну кризу?
