Прочитај ми чланакДо парламентарних избора у Србији остало је још шест дана, а истраживачи јавног мења сагласни су да би листа око Српске напредне странке могла да освоји и око 60 одсто гласова, за Социјалистичку партију Србије определиће се око 13 процената бирача, а саговорници портала Нова.рс оцењују и да ће вероватно покрет СПАС Александра Шапића прећи цензус и ући у републичку скупштину. У игри за посланичке мандате су и Покрет слободних грађана, Метла и Српска радикална странка.
Предстојећи избори неће бити неизвесни када је реч о победнику – очекује се да ће коалиција коју предводи СНС добити убедљиво највише гласова.
Највећа непознаница у овом тренутку је ко ће прећи снижени цензус од три одсто и колика ће бити излазност, као и да ли ће СПС освојити више гласова него на претходним изборима, будући да је лидер те странке Ивица Дачић изјавио да ће поднети оставку уколико се то не догоди.
Ђорђе Вукадновић, уредник Нове српске политичке мисли, наводи да ће сутра имати резултате њиховог истраживања, али да према прелиминарној процени, узимајући у обзир наводе оних који сигурно излазе на зборе, осим СНС и СПС-а и евентуално СПАС-а, сви остали су испод црте.
“Укључујући радикале, ПСГ, Метла, ДЈБ… Ако не буде неке велике промене, може се догодити да тамо и остану. Ипак, очекујем да ће бар неки од поменутих наћи место и да ће власт створити услове да се неки од њих провуку, да не буде да се ‘џаба кречило’ за смањење цензуса”, сматра Вукадиновић.
Он каже да ће социјалисти несумњиво бити двоцифрени, али да ће проценат гласова зависити од излазности, као и да њима и СРС-у одговора да мањи број бирача изађе на биралишта.
“Код СПС постоји дилема да ли ће бити ближи 10 одсто или 15 одсто, а највероватније ће бити између тога. Што се тиче обећања Дачића да ће поднети оставку, остало је нејасно да ли је мислио на број гласова или на проценат. Мање процената сигурно неће освојити. Што се тога тиче, с обзиром на бојкот, може мирно да спава”, истиче Вукадиновић.
“УДС без шансе”
Он оцењује да би напредњаци могли да иду и на више од 60 одсто, али истиче да су Александру Вучићу у овом тренутку потребнији проценти излазности, него проценти гласова које ће освојити коалиција око СНС.
“Што већи проценат гласова за њега, то ће бити мање места за оне мале. Многи су раније помињали да УДС има шансе да пређе цензус, али по нашим истраживањима, они су апсолутно без шансе. Биће нижи и од Заветника”, наводи уредник НСПМ, који додаје да је по њему непознаница како ће проћи ПСГ, који је пре одлуке о бојкоту стајао “солидно”.
Ни Владимир Пејић из агенције Фактор плус не може са сигурношћу да каже да ће тај покрет прећи цензус. Он за Нова.рс наводи да у њиховим истраживањима има велике амплитуде “од сјаја до очаја”, на шта у највећој мери утиче понашање лидера ПСГ-а Сергеја Трифуновића.
“Он јесте оживео тај покрет, али његово карактеристично понашање изазива реакције, некад позитивне, некад негативне. Прво му је подршка била јача, да би потом спаснула. Непостојање конзистентности у његовом понашању доводи до промена у расположењу бирача према њему. Иако је према нашим истраживањима на око четири одсто, ја нисам сигуран да ће прећи цензус, управо због осцилација. На дан избора може доћи до скока његовог рејтинга, али и до пада”, закључује Пејић.
Осим СРС, према истраживању ове агенције, цензус ће још прећи СПАС и СРС, док је покрет Метла на ивици – око три одсто.
“По нашим истраживањима СПАС је сада на око 4,9 одсто, а може да иде и више, док је СРС на око 3,5 одсто. Та странка и даље има своје присталице и имају реалне шансе да уђу у парламент, нарочито ако буде мања излазност”, наводи Пејић.
Он додаје да су у порасту и Заветници и ПОКС, те да га не би чудило да пређу цензус, али ни да освоје 1,5 одсто гласова.
“ДЈБ немамо тренутно преко цензуса, на око два одсто је, али Саша Радуловић је контроверзан и може да направи неки потез који ће да га вине. Имао је добар наступ у Утиску недеље. После тога је његов рејтинг скочио и повећано је интересовање за оно што он говори”, наводи Пејић.
Излазност мања од 50 одсто
Наши саговорници имају различите процене излазности, али и један и други оцењују да ће она бити испод 50 одсто. Пејић наводи да ће излазност бити око 46 одсто, док Вукадиновић сматра да ће на биралишта изаћи између 40 и 45 одсто грађана.
“На председничким изборима била је око 54,3 одсто. Имајући у виду да сваке године 40.000 људи више умре него што се роди, уз ефекат бојкота, страха од короне… биће озбиљног осипања оних који излазе на изборе”, закључује Вукадновић.
