Прочитај ми чланакАмериканци раде озбиљне анализе о томе да ли би долазак Доналда Трампа у Србију подигао утицај САД у региону и Србији. Од тога зависи и хоће ли посета бити реализована, сазнаје "Блиц".
Већ неко време се спекулише да би Трамп до краја године могао да дође у Србији. У току су, како извори “Блица” кажу, анализе и процене различитих америчких служби о томе шта би његов долазак донео САД-у.
– Уколико се покаже да би долазак америчког председника могао знатно да допринесе расту утицаја САД на Балкану, па и у Србији, онда ће посета свакако бити реализована у наредних годину дана. Све иде ка томе да ће Трампа сарадници покушати да убеде да дође – каже извор нашег листа из дипломатских кругова.
Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да би Трамп могао да дође до краја ове године или на пролеће следеће.
– Долазак Трампа би био вишеструко користан. Био би то веома позитиван сигнал и веома добра порука са политичког, али и са економског аспекта. Ми овде говоримо о две озбиљне битке: о првој, за КиМ, али и о оној другој, да запослимо наш народ. Да се наши људи овде школују, заснују породице, да реше стамбено питање и живе као сав нормалан свет. С доласком Трампа имали бисмо одличан тренутак да Вашингтон саслуша и уважи наше политичке ставове и да направимо један економски аспект који би значио више америчких инвестиција. Сви знамо колико то значи. И за наше односе, и за нашу политичку снагу, а и да Срби коначно почну да гледају САД другим очима. Био би то заиста почетак новог раздобља у односима две земље – изјавио је Дачић за “Блиц”.
Председник Србије Александар Вучић први пут је упутио позив Трампу септембра прошле године током посете Њујорку, када се састао са америчким колегом и првом дамом, и он је тада позив прихватио. Позив је поновио и у писму којим му је честитао Дан независности.
„Ваша посета била би од највећег значаја за унапређење свеколике сарадње наших двеју земаља, за шта је Србија снажно опредељена“, написао је председник Србије.
Долазак Трампа у Србију био би прва посета једног америчког председника после више од 40 година. Од распада СФРЈ амерички председници заобилазили су нашу земљу иако су били у окружењу и посећивали регион.
И сам Дачић је својевремено, коментаришући критике због превеликог руског утицаја у овом региону, питао да ли има живих у америчкој администрацији који се сећају последњег доласка у Србију неког од председника САД.
– Нико нема право да се жали. Сами су криви – рекао је он.
У Хрватску су дошла два америчка председника – Клинтон (1996) и Буш (2008), док је Словенија отишла и корак испред. Џорџ Буш је у два наврата боравио у тој земљи – једном у службеној посети тамошњим високим званичницима (2008), а седам година раније на Брду код Крања организован је његов састанак са Владимиром Путином, председником Руске Федерације, што је оцењено као огроман успех словеначке дипломатије. У Љубљану је долазио и Бушов претходник Бил Клинтон.
Српска застава поново изнад Беле куће
Стогодишњица подизања српске заставе испред Беле куће биће обележена низом манифестација које ће у Вашингтону бити одржане од 25. до 28. јула. Овом важном јубилеју требало би да присуствују премијерка Ана Брнабић, шеф дипломатије Ивица Дачић, као и премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић. Први пут ће у обележавање неког јубилеја важног за Србију, али и САД, бити укључена и америчка администрација, па би то могла да буде и добра прилика за сусрет српских и америчких званичника.
