Прочитај ми чланакПочетком септембра, Министарство финансија склопило је уговор са новинском агенцијом Тачно д.о.о. у власништву Жељка и Јоване Јоксимовић - наследницом агенције Танјуг - за услуге "медијског праћења активности Министарства финансија". Уговор је вредан 1,92 милиона динара и један је од укупно седам оваквих уговора које је агенција склопила у првих девет месеци 2021. године са државним институцијама и на тај начин приходовала 14,9 милиона динара.
Ово је један од последњих уговора који је са државним институцијама потписала агенција која је по закону престала да ради 31. октобра 2015, да би децембра 2020. њене жигове купила компанија Тачно д.о.о у власништву Радоице Милосављевића, Жељка Јоксимовића и Мање Грчић и у којем је Јована Јоксимовић главна и одговорна уредница. Танјуг је и званично угашен 9. марта 2021. године, пише БИРН.
Колико је од државе добио Танјуг, а колико Бета и Фонет?
FOTO:PRNTSCR YOUTUBE
Министарка дала 2 милиона Танјугу да прати њене активности
Иако од 31. октобра 2015. Танјуг званично није постојао, од 2017. па до тренутка када је компанија Тачно откупила његов „бренд“, ова новинска агенција је на основу уговора о „праћењу рада“ државних институција приходовала 33,45 милиона динара. Таква пракса се наставила и са новим власником жигова агенције Танјуг, фирмом Тачно, која је још бржим темпом наставила да добија уносне државне послове.
Заједничка карактеристика уговора које је на јавним набавкама добијао Танјуг и уговора које сада добија Тачно д.о.о. јесте да се, без изузетка, на набавке јављао као једини понуђач, те да су услови за добијање већине од укупно 25 додељених уговора били практично идентични. Укупна вредност ових уговора од 2017. до данас је 48,3 милиона динара, односно, више од 400.000 евра.
Истраживање БИРН-а је показало да су све институције које су наручивале услуге „праћења рада“, а на које се јављала само агенција Танјуг/Тачно, захтевале да понуђач има „могућност објављивања активности“ у „најмање пет телевизија са националном фреквенцијом“.
Како су рекли из друге две новинске агенције у земљи – Бете и Фонета – ниједна од њих нема сарадњу са свих пет телевизија које имају националну фреквенцију (РТС као јавни сервис, плус Пинк, Прва, Б92 и Хепи).
То значи да су све ове јавне набавке биле расписане супротно Закону о јавним набавкама, који, између осталог, предвиђа да је наручилац посла обавезан да поступа „на економичан и ефикасан начин, да обезбеди конкуренцију, једнак положај свих привредних субјеката, без дискриминације“.
Осим што су расписивали набавке на које може да се јави само један понуђач, није јасно ни због чега су уопште министарства и друге установе наручивали ове услуге, с обзиром на то да би медији свакако пратили њихов рад и без овог трошка.
Такође, свака од државних институција (шест министарстава, Канцеларија за Косово и Метохију, Градска општина Вождовац и Град Нови Сад) има одсек или сектор за односе са јавношћу, док Влада Србије има и посебну Канцеларију за сарадњу с медијима.
Милионски послови за Танјуг, а држава ћути
Нити једно министарство, изузев оног за европске интеграције, није одговорило на бројна питања БИРН-а – због чега су расписивали ове набавке, шта су предузели да обезбеде већу конкуренцију, да ли су у складу са законом спровели истраживање тржишта, због чега су годинама „гурали“ идентичне услове након што се на прву јавну набавку јавио само један понуђач, да ли су други медији и други новинари оштећени тиме што нису могли да обављају свој посао, да ли су добили налог или сугестију да распишу управо овакве јавне набавке с обзиром на необичну чињеницу да различита министарства расписују малтене „у длаку“ исте услове…
– Готово истоветне набавке које су расписала различита министарства за потребе праћења њиховог рада садрже превише сличности да би могло бити речи о случајности, тако да се оправдано отвара питање да ли је реч о вољи самих органа власти или о синхронизованој акцији, или макар о преписивању документације за јавне набавке, без адекватног разматрања стварних потреба сваког конкретног министарства – каже Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија.
Ненадић каже и да чињеница да овакве набавке нису расписала сва министарства, већ само неколико њих, доводи у сумњу потребу да се оне уопште спроводе.
– На основу исхода спроведених јавних набавки, где се увек јавља само један понуђач, намеће се закључак да су критеријуми за одабир били састављени тако да их само један понуђач може испунити. То даље значи да се наручиоци нису потрудили да обезбеде конкуренцију, као једно од начело поступка јавне набавке – каже Ненадић.
Из јединог министарства које је одговорило на нека од питања БИРН-а, Министарства за европске интеграције (МЕИ), кажу да је задатак агенције да „прати и објављује у форми новинарских вести информације о догађајима и активностима које спроводи МЕИ, као и да објављује друге информације које јој МЕИ доставља, било да је реч о најавама, саопштењима, анализама или извештајима за које је нама важно да буду доступни широј јавности“, те да тај материјал агенција треба да дистрибуира свим медијима, а такви прилози су доступни и на сајту министарства, као и на налозима на друштвеним мрежама.
Из овог министарства даље наводе да се новинари Танјуга „руководе својим професионалним стандардима када извештавају са догађаја или када обрађују материјале које од МЕИ добијају“.
Као разлог због чега им уопште треба оваква услуга, кажу да су се на тај корак одлучили јер им је истраживање јавног мњења о ставовима грађана према ЕУ показало да је мање од трећине испитаника добро или веома добро информисано о европским интеграцијама, да њих 65 одсто каже да су незаинтересовани за ове теме, али и да се „већина изјаснила да су вољни да се више информишу о овим темама“.
– Набавке спроводимо у складу са прописом, чиме ни на који начин није било спречено или онемогућено учешће заинтересованих понуђача. Чињеница је, нажалост, да је заинтересованост понуђача била слаба и да смо у сваком од предметних поступака имали само једну понуду – кажу из МЕИ за БИРН напомињући да министарство користи само услуге Танјуга „за извештавање са званичних састанака МЕИ за које је потребна услуга фотографисања и видео снимања (такозваних фото – оп догађаја), а из разлога економичности и приликом извештавања са састанака министра у иностранству“.
Министарство за заштиту животне средине током 2020. имало две набавке за праћење рада
Највише новца и највише уговора са Танјугом/Тачно потписало је Министарство за државну управу и локалну самоуправу, које је од 2017. сваке године плаћало Танјугу „услугу продукције, снимања фото и видео материјала и монтаже“ – укупно 10,4 милиона динара. Министарство за европске интеграције је за ове услуге дало осам милиона за четири године, док је Канцеларија за Косово и Метохију услуге „праћења и снимања активности“ платила 7,92 милиона динара за пет година.
Нарочито је занимљив случај Министарства за животну средину које је у јулу 2020, док је министар био Горан Триван из Социјалистичке партије Србије, расписало јавну набавку за, између осталог: „ТВ снимање догађаја и активности везаних за рад и надлежност Министарства, монтирање снимљеног материјала, израду, видео материјала, припреме за ТВ продукцију, снимање емисија са циљем информисања и едукација шире јавности о активностима и мерама које спроводи Министарство“.
Компанија Медиа инфо планет добила је, као једини понуђач, уговор на 3,6 милиона динара (без ПДВ-а).
Међутим, у новембру исте године, након што је министарка постала Ирена Вујовић из СНС-а, Министарство расписује набавку за „медијско праћење активности Министарства заштите животне средине“ и у децембру додељује око 2,4 милиона динара Танјугу, као једином понуђачу.
Куриозитет је да је Танјуг овај посао добио на период краћи од месец дана – уговор је додељен 4. децембра, а трајао је до 31. децембра. Ни Министарство животне средине није одговорило на питања зашто су „дуплирали“ ову услугу и зашто је она тако кратко трајала; бивши министар Триван је, пак, кратком поруком одговорио да су ове набавке (укупно две за време његовог мандата) биле „потребне и у складу са законом“, јер је било „важно повећати видљивост еколошких тема“, а да за ово „дуплирање“ услуга код нове министарке нема коментар.
За ову „краткорочну“ набавку Министарство министарке Ирене Вујовић послужило се „опробаном“ варијантом: уз поменути свеприсутни услов о сарадњи са свих пет националних телевизија, између осталог, били су прописани и услови који се кроз велики број ових набавки „вуку“ још од 2017. и кроз различита министарства: Full HD камере које „подржавају 422 sampling i 35mb/s bitrate“, фото-опрема од „најмање 3 DSLR фотоапарата са могућношћу продукције фотографије минималне величине 15 мегапиксела“, као и најмање по један сет професионалне оптике, од минимум једног широког zoom објектива и једног telezoom објектива.
Мања Грчић, мањинска власница и директорка агенције Тачно д.о.о, која је у децембру 2020. „преузела“ Танјуг, односно, откупила жигове и бренд Танјуга, као и Јована Јоксимовић, главна уредница агенције Тачно, нису одговорили на питања БИРН-а о услугама „праћења министарстава“. Нису ни објаснили какав споразум агенција Тачно има са председником, с обзиром на то да прати и пружа ливе стреаминг великог броја догађаја у којима учествује председник државе, а да истовремено не постоје доступне јавне набавке којима је овај аранжман уређен.
На питања о овим „праћењима“ рада председника државе – ако Танјуг и Тачно нису плаћени путем јавних набавки, на који начин јесу, да ли је то рађено страначким новцем – није одговорила ни служба председника за сарадњу са медијима, нити председникова саветница за медије Сузана Васиљевић. Најзад, на питања није одговорила ни некадашња уредница агенције Танјуг Бранка Ђукић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 16, 2021
