Прочитај ми чланак

СНС власт крије колико вреди државно земљиште које је бесплатно дато инвеститорима

0

Пре пола године усвојен је закон којим је држава омогућила да инвеститори који су за мале паре дошли до пропалих фабрика бесплатно добију земљиште на којима се оне налазе, а по неписаном правилу реч је о атрактивним локацијама. Вредност тих парцела, према незваничним проценама, мери се милијардама евра. Иако би требало да се подразумева да надлежни унапред направе рачуницу колико ће државу коштати овакво издашно поклањање, Министарство финансија тврди да није вршило процене о вредности земљишта до којег ће инвеститори доћи без надокнаде.

Мрежа за ресититуцију по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја затражила је од Министарства финансија податке о процени вредности земљишта које ће захваљујући новом Закону о планирању и изградњи инвеститори бесплатно конвертовати из права коришћења у право својине, а које се налазило у државном власништву.

У одговору, међутим, Министарство тврди да нити је вршило процене, нити има податке о вредности грађевинског земљишта до којег ће купци пропалих фабрика доћи бесплатно.

Министарство финансија такође је упутило Мрежу за реституцију на Пореску управу (која је у надлежности овог министарства).

„Тамо треба да проверимо да ли су инвеститори који су на овај начин стекли право својине подносили пореске пријаве, како би платили порез на поклон, као и колико је пореза по том основу наплаћено“, наводи Мрежа за реституцију.

С обзиром на то да се због бесплатне конверзије мењао закон, делује прилично нереално да надлежне институције нису направиле процене о томе која је вредност земљишта коју ће поклонити. Независне и незваничне процене, ипак, вршили су стручњаци.

Према тим проценама, које је својевремено, пред усвајање измена, изнео Јован Рајић из организације РЕРИ, штета која ће настати у буџету због тога што ће држава поклањати земљиште на којима се налазе приватизована или продата предузећа у стечају, мери се милијардама евра.

Део новца који је држава убирала од наплате конверзије ишао је у буџет локалне самоуправе или државе, а други део у Фонд за реституцију из ког је држава обештећивала старе власнике.

Иако је Горан Весић објашњавао да ће се укидањем конверзије „ослободити“ 5.000 локација за изградњу, Рајић је и пре усвајања измена сматрао да држава ту нема никакву корист, већ само штету.

“Имају корист ти тајкуни који су покуповали та предузећа и који су рачунали, када су их куповали да ће морати да плате накнаду за конверзију, а сада када се ослобађају од тога њима остају у џепу све те милијарде које губи држава“, рекао је Рајић за портал.

Мацура „уштедео“ 260 милиона евра

Захваљујући „Весићевом“ закону никакву надокнаду, рецимо, не мора да плати фирма АБЛ Солвент у власништву Давора Мацуре, која је купила ИМТ на Новом Београду за око 70 милиона евра. Куповином овог комплекса, АБЛ Солвент је остварио искључиво право коришћења земљишта на ком се он налази, не и својине, што значи да према тада важећем закону на њему није смео да гради ништа, осим ако не плати накнаду за конверзију.

Пема нашој рачуници, Мацури ће ипак остати чак 260 милиона евра, колико би у супротном морао да плати конверзију.

Наиме, према раније утврђеним ценама, квадрат земљишта у тој зони износи 71.957 динара. Када то помножимо са тачном површином, односно бројем квадрата (35 хектара, 79 ари и 93 квадрата), испада да би конверзија коштала око 260 милиона евра.

Без надокнаде земљиште ће, потпуно бесплатно, добити и власници Луке Београд, као и БИП-а. Ова фирма се доводи у везу са СНС и купила је БИП за свега 17,8 милиона евра.

Новосадски одбор ДС раније је саопштио да ће Нови Сад због укидања конверзије одмах изгубити десетине милиона евра, а у будућности још више. Председник тог одбора Вељко Крстоношић је као пример навео парцеле на којима се налазило бродоградилиште, површине од 4.000 квадрата и навео да ће само у том случају буџет бити ускраћен за око 100 милиона динара.

Судбину бродоградилишта, како је наведено, чекају и парцеле на којима се налазе некадашње фабрике Новитет, Електропорцелан, Дневник, Графика амб, а које су тајкуни „купили по ниским ценама управо зато што оне нису биле власници (већ корисници) земљишта“.