Прочитај ми чланакЗнате онај напредњачки виц: седе Гоца и председник у Абу Дабију, и председник пита Гоцу: “Имате ли рачун у Абу Дабију? Је л’ ви знате где је Абу Даби?”
Гоца се окрене око себе, убеђена да председник то каже некоме иза ње, па упита председника: “А кога то питате?”
FOTO: PRINTSCREEN / TANJUG
Председник узврати: “Па, је л’ знате где је Абу Даби?”
Гоца онда примети да у горњем левом углу екрана пише “Уживо, Абу Даби”.
И каже: “Знам!”
Председник онда упита: “Па где?”
И Гоца онда испали ко из топа: “Абу Даби је главни град државе Уживо”.
Председник онда уздахне: “Јао, бре Гоцо, ово ништа не ваља”.
Уздахне онда и Гоца: “Јао, председниче, па хоћете ли да поновимо испочетка ово укључење уживо, па ћемо да исечемо овај део у монтажи”.
Председник се намршти, а намршти се и камерман.
-Гоцо, бре – шапне камерман – кад на екрану пише “Уживо, Абу Даби”, то значи да смо ми тренутно у Абу Дабију, уживо! И да не можемо да се вратимо!”
Гоца панично узвикне: “Не можемо да се вратимо кући!?”
Камерман, крстећи се: “Не то, него можемо да вратимо снимак уназад кад је уживо!”
И председник потврди камерманове тврдње: “Гоцо, ја сам рекао да ништа не ваља твоје знање из географије, јер ми смо тренутно у Абу Дабију, уживо. И не можемо снимак да исечемо и вратимо пошто је уживо, а уживо иначе није држава, чији је главни град Абу Даби, него је уживо – уживо”.
-Добро, извините – рече Гоца: “Ево, питајте ме нешто друго, било шта, за шестицу! Поправићу се сигурно”.
И онда председник упита: “Имате ли рачун на Маурицијусу? Је л’ ви знате где је Маурицијус?”
Гоца: А кога то питате?
Председник: Па, је л’ знате где је Маурицијус?
Гоца: Знам.
Председник: Па где?
Гоца се онда дискретно љутне: „Али, председниче, ово није фер. Ја вама увек доставим питања која ћу да вас питам, ви мени увек доставите питања која ћу да вас питам, али ви мени никада не достављате питања која ћете ви да питате мене! Што је најгоре, не доставите ми ни одговоре на питања која ћете да ме питате“.
Председник намести наочаре кажипрстом, па рече Гоци: „Ајд поново да покушамо“.
Гоца: Добро, хајде. Исећи ћемо у монтажи кад завршимо укључење уживо!
Камерман: Гоцо, бре, па пише да идемо уживо, то значи да нема монтаже!
Председник онда напише нешто на папирићу, пресавије га и дода Гоци.
Камерман: Ајде, идемо даље! Уживо смо!
Председник опет направи озбиљну фацу, ону његову чувену фацу будистичког монаха на самрти.
Па приупита: “Имате ли рачун на Маурицијусу? Је л’ ви знате где је Маурицијус?”
Гоца: А кога то питате?
Председник: Па, је л’ знате где је Маурицијус?
Гоца: Знам!
Председник: Па где?
Гоца: Што је то важно сад?
Председник: Па, зато што знам да не знате. Ви не знате и није важно, али они знају, њен газда има рачун и тамо, или можда нема, па нека одговори као корисник.
Гоца отвори помало бесно онај пресавијени папирић: “Али, пресдедниче, ја знам! Маурицијус је” – почне Гоца да чита с папирића – “острвска држава у Индијском океану, 900 километара источно од Мадагаскара”.
Председник се онда сети оне дивне сцене када Илија Чворовић пита супругу Даницу шта је Винча, она нема појма, па јој каже: “Чула си за Винчу ко што си чула за Мадагаскар!”
Намести наочаре, опет кажипрстом, али се насмеје, па поентира Гоци: “Чула си за Маурицијус као што си чула за Мадагаскар!”
Онда иза паравана излети Сузана В, председникова медијска саветница за пераче прозора, медије и Мауруцијус, љута.
Сузана В: Ово не ваља ништа, сад ће сви да причају да Гоца не зна где је Мауруцијус, и да јој председник набија на нос што не зна где је Маурицијус, и нико неће да схвати да Мариника Тепић у ствари зна где је Мауруцијус, а зна зато што Ђилас има рачун на Маурицијусу.
Гоца: Али, Сузи, ја знам где је Маурицијус, ево пише овде на папирићу: острвска држава у Индијском океану, 900 километара источно од Мадагаскара.
Сузана В: Али, Гоцо, уопште није битно да л’ ти знаш или не знаш где је Маурицијус, битно је да председник поентира да зна Мариника, јер Ђилас има рачун на Маурицијусу! Капираш?
Гоца: Аха! Јао, ајмо да вратимо ово!
Камерман: Али, Гоцо, рекох, не можемо да вратимо јер смо уживо!
Сузана се онда врати иза паравана, Гоца заузме онај љубопитљиви став, док председник намести наочаре кажипрстом.
Председник: Имате ли рачун на Маурицијусу? Је л’ ви знате где је Маурицијус?
Гоца: А кога то питате?
Сузана (шапуће иза паравана): Тебе пита, због Ђиласа.
Гоца (шапуће Сузани): А да!
Председник: Па, је л’ знате где је Маурицијус?
Гоца: Знам!
Председник: Па где?
Гоца: Острвска држава код Мадагаскара где Ђилас има рачун!
Председник: Браво Гоцо! А је л’ знате која привредна грана је најважнија на Маурицијусу?
Гоца: Знам, најразвијенија привредна грана на Маурицијусу је Ђилас!
Председник: Браво, а који је већински народ на Маурицијусу?
Гоца: Већински народ на Маурицијусу је Мариника Тепић!
Председник: Браво! А који се језик говори на Маурицијусу?
Гоца: Тајкунски језик!
Председник: Браво, Гоцо. Сила си. Не баш седма сила, али сила!
Дража Петровић
