Бензин, дизел, цигарете, алкохолна пића и кафа поскупљују од октобра због најављеног раста акциза за осам одсто. Ово, на жалост, нису једина поскупљења која нас чекају до краја године.

Осим поменутих акцизних производа грађане Србије од новембра, извесно је, очекује и раст цена електричне енергије (за коју за сада не увећава акциза) и раст цена природног гаса – за који се акциза уводи тек од јануара 2025. године.

Поскупљење ових енергената предвиђено је договором са Међународним монетарним фондом, и према том плану проценти раста би требало да буду осам одсто за струју и 10 одсто за гас.

Следећи раст цена електричне енергије и гаса предвиђен је, истим споразумом, за мај 2024, у истим процентима.

Нови ценовници грејања

Локалне самоуправе увелико усвајају нове ценовнике грејања који се, бар када је реч о Београду – примењују већ од овог септембра. Даљинско грејање у главном граду је скупље за шест одсто (нови ценовник ЈКП Београдске електране).

Градоначелник Београда Александар Шапић у петак је, одговарајући на питање Тањуга о повећању цене грејања, рекао да је реч о минималном повећању у односу односу на поскупљења у протекле две године.

Он је истакао да је према Београдским електранама повећана цена гаса за 11 одсто пре годину и по и да је рат у Украјини утицао на цену раста енергената.

И Нишлије ће, додуше од октобра, плаћати скупље грејање.

Према наводима Јужних вести, градско веће усвојило је предлог о поскупљењу цене грејања, па ће тако Нишлије од октобра варијабилни део рачуна плаћати 7,11 динара, уместо досадашњих 6,56 динара по киловат сату, што је поскупљење од 8,42 одсто (нови ценовник ЈКП Градска топлана Ниш).

Разлог поскупљења је, како су навели из нишке Топлане, пораст цена гаса и мазута.

„Како је истакнуто у образложењу Градске топлане Ниш, цена гаса је 55,01 динара по квадрату, што је за 8,8 одсто више у односу на јануар ове године, док је просечна цена мазута 76,3 динара по килограму и то је за 14,05 одсто више у односу на претходну цену. Нижа је само цена лож-уља, која сада износи 137 динара по литру, док је претходна цена била 160,3 динара“, наводе Јужне вести.

Веће акцизе – пад животног стандарда

Предложеним изменама Закона о акцизама, од 1. октобра за осам одсто расту акцизе на гориво и друге деривате нафте, дуванске прерађевине, течности за пуњење електронских цигарета, алкохолна пића, кафу.

Фискални савет је у најновијој анализи упозорио да повећање акциза не само што по својој природи има рецесиван утицај на привреду, већ и непосредно доводи до раста потрошачких цена – што онда директно смањује животни стандард грађана Србије.

„Кад посматрамо општи ниво цена, снажан пад инфлације током јуна и јула пружа могућност да инфлација заиста буде спуштена на просечну међугодишњу вредност од 12,5 одсто до краја године, како је предвиђено ребалансом. Међутим, повећање акциза до ког ће доћи у октобру и најављени раст цена енергената у новембру (електрична енергија, гас) успориће даљи пад инфлације и достизање зацртаног нивоа“, истиче Фискални савет.

ФС сматра да је реалније да просечна међугодишња инфлација током 2023. буде ближа нивоу од 13 одсто.

„Будући да већа инфлација и нижи привредни раст делују у супротном смеру на јавне приходе, евентуално одступање од пројекција из ребаланса не би требало да има приметне утицаје на јавне финансије – тј. нешто виша инфлација и нижи привредни раст од ребалансом очекиваних требало да остваре збирни утицај близак нули на ставке у буџету.

„Зујалице“ против крађе сада освануле и на дохрани за бебе: „У Србији је то дупло скупље него у Немачкој“

Након песто соса, млевеног меса, путера и пасте за зубе, зујалице које би требало да спрече кређу у маркетима, завршиле су и на дохрани за бебе. То је слика и прилика маркета у Србији из којих се изгледа краде све. Од меса до адаптираног млека које користе најмлађи.

На полицама једног познатог маркета у Србији које су пуне великих паковања дохране за бебе, нашле су се и зујалице.

Претпоставља да је ова роба на листи оних која се краде, па запослени у маркету желе да буду додатно сигурни.

Није ни чудо да је ова роба посебно обезбеђена, имајући у виду и цене које се крећу од 3.260 до 2.500 динара.

Као одговор на фотографију „обезбеђене дохране“, једна мајка на друштвеним мрежама написала је да не разуме из ког разлога је она оволико скупа, као и да је у Немачкој дупло јефитиније.

Иако се “зујалице” одавно користе, оне су раније биле резервисане на производе који се сматрају луксузом, попут скупих алкохолних пића.

Један од производа који се нашао у таквој кутији је путер који, иначе, у зависности од продавнице, потрошачи плаћају и по 500 динара за 250 грама.

Можда и најалармантније јесу фотографије на којима се виде пасте за зубе, које се такође налазе у оваквим кутијама, и то без обзира на то да ли је њихова цена 600 или 300 динара.

За време СНС власти јавни дуг Србије је порастао за невероватних 98% и то вам је тако

Србија дугује више од 35 милијарди евра – такво је било стање на крају јула. Ако се има у виду да је тај дуг 2012. био 17,7 милијарди евра испада да је владајућа Српска напредна странка дуг повећала за невероватних 98 одсто.

Актуелна власт се недавно похвалила да је јавни дуг на крају јула био мањи него у јуну. Иако је реч о заиста малом умањењу, ову информацију су представили као „лепу вест“. Истовремено су прескочили да грађане Србије обавесте да ће овај јавни дуг под њиховом влашћу наставити значајно да расте имајући у виду бројне пројекте чије финансирање најављују.

Како је то до сада изгледало и којим путем се иде најбоље говори податак да је од доласка на власт 2012. године па до данас јавни дуг Србије дуплиран. Рачуница Нове показује да је то увећање од чак 98 одсто.

Тако кажу званични подаци Управе за јавни дуг при Министарству финансија.

У јавни дуг не улазе само директне обавезе, које су заправо различите врсте позајмца које је држава узела и које, наравно, мора да врати. Ту су и индиректне обавезе, односно туђи дугови, углавном јанвих предузећа за које се држава обавезала да ће их вратити уколико дужник то не буде могао.
Деценија задуживања

Последњег дана 2012. године, јавни дуг Србије износио је 17,67 милијарди евра, а удео у бруто домаћем производу био је 61,5 одсто. Те 2012. године, директне обавезе износиле су 82,1 одсто дуга, а гаранције 17,9.

Прва година СНС власти је прошла, а у тој години јавни дуг је порастао за око три милијарде евра.

Тако је на крају децембра 2013. године, јавни дуг износио 20,08 милијарди евра, што значи да је повећан за око 13 одсто. Задужење наше земље тада је износио 61,2 одсто БДП-а.

Према подацима Управе за јавни дуг, јавни дуг је растао и наредне, 2014. године, па је последњег дана децембра био 22,76 милијарди евра, односно 70,9 одсто БДП-а.

Потом, дуг се повећао и током 2015. године, и то за око две милијарде евра, па је укупна задуженост износила 24,8 милијарди.

То је уједно година у којој је био највећи однос јавног дуга и БДП-а, и то чак 75,5 одсто, показују подаци Управе за јавни дуг.

Око 24,82 милијарде евра Србија је дуговала 31. децембра 2016. године, што је било око 72,9 одсто БДП-а.

Дуг на крају 2017. године био је 23,2 милијарде евра, што је тада било 61,5 одсто БДП-а. Ово је уједно једина година откако је СНС дошла на власт, да је јавни дуг смањен.

Потом је, и наредне, 2018. године, јавни дуг смањен на 23,01 милијарде евра, односно 53,8 одсто БДП-а.

Ипак, пад задужености није био дугог века.

Тако смо на крају 2019. године дуговали 23,94 милијарде евра, што је било 52 одсто БДП-а. Последњег дана 2020. године, Србија је била још задуженија.

Дуговали смо укупно 26,6 милијарди евра. То је било 57,4 одсто БДП-а. А дуг је растао и у наредним годинама.

2021. године, јавни дуг наше земље износио је чак 30,13 милијарди евра, што је било 56,5 одсто БДП-а. На крају прошле, 2022. године, дуговали смо 33,32 милијаре, а однос дуга и БДП-а био је 55,1 одсто.

Историјска година

Током актуелне 2023. године, Србија је била најзадуженија још од 2000. године. Прецизније, највише смо дуговали у фебруару, и то невероватних 34,94 милијарде евра.

Власт је и надаље наставила да “пише историју”, па смо у марту дуговали још више, око 35,25 милијарди евра. У априлу је јавни дуг био нешто мањи, 34,93 милијарде.

Према подацима Управе за јавни дуг, рекорд је поново оборен већ у мају, када је јавни дуг наше земље износио 35,52 милијарде евра. И ту није крај расту дугова.

Србија је у јуну дуговала око 35,74 милијарде евра. Тек у јулу, јавни дуг је смањен на 35,07 милијарде, односно 50,7 одсто БДП-а.

Задуживања без економског оправдања

Како за портал Нова.рс истиче економиста Саша Ђоговић, с обзиром на то да јавни дуг Србије није достигао 60 одсто БДП-а, наша држава није презадужена. Ипак, питање је да ли су сва задуживања економски оправдана. Саговорник истиче да нису.

„Ситуација би била другачија да смо за све те силне кредите, уместо неких тет-а-тет договора имали тендере. Тада би камате биле ниже, дакле задужили бисмо се по повољнијим условима, а овако су сви ти кредити под велом тајни“, каже Ђоговић.

Наш саговорник као пример економски неоправданог задуживања наводи Еxпо 2027.

„Огроман новац ћемо да позајмимо, а шта ће бити после? Нико не зна шта ће да буде са тим простором када та изложба буде завршена“, истиче Ђоговић.

Главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк сагласан је да Србија није презадужена. Ипак, то не значи да је стање нашег јавног дуга на завидном нивоу.

„Свакако смо задуженији него што нам каже власт. Слушамо стално како је власт смањила јавни дуг, а чињеница је да је највећи удео дуга у БДП-у, чак 75,5 одсто, био управо за време актуелног режима. Поента је да је наш јавни дуг 35 милијарди, за шта кажу да је 50,7 одсто БДП-а. То би значило да ће на крају ове године БДП да буде 70 милијарди евра“, каже Ћулибрк.

Он истиче да је то мало вероватно.

Пре свега, подсећа да смо прошлу годину завршили са око 60 милијарди евра БДП-а, а да је предвиђени раст за ову годину 2,5 одсто, те је, како истиче Ћулибрк, готово немогуће да достигнемо поменутих 70 милијарди.

„А грађани нека седну и размисле. За 11 година дуг је толико повећан, а наводно је све отишло на путеве, школе, болнице. Па ако је тако, где су ти путеви, где је све што је урађено? Тај раст је једноставно доказ да позајмљени новац заврши у потрошњи. Најбољи пример је једнократна помоћ. То служи само за подмазивање бирачке машине, и ништа више“, закључује наш саговорник.

На том списку су сва давања која је власт давала пред изборе. На том списку су сва давања која је власт давала пред изборе. Ускоро креће исплата једнократне помоћи за децу до 16. године, у износу од 10.000 динара. Такође, у октобру следи и повећање пензија за 5,5 одсто.

Током претходних година, новац су добили и млади од 16. до 30. године, пензионери, грађани који примили вакцину против коронавируса, а на списку су били и студенти. Износи су се кретали од 5.000 динара до 100 евра.

Уживо – Дејан Петар изнео доказе: Вучић нуди народу паризер опасан по здрављеhttps://t.co/jt055z3UXS

— СРБИН инфо (@srbininfo) September 11, 2023

Извор: infoklix, нова

Ознаке: акцизе, поскупљење, рат цена