Прочитај ми чланак
Избор и после три сата поништење избора генералног директора ЈП „Железнице Србије“, поступак избора вршиоца дужности овог предузећа, партијско запошљавање и бахатост директора Завода за здравствену заштиту радника „Железница Србије“… на упечетљив начин осликавају хаотично стање у држави и одсуство намере власти да ствари промени.
Престанак партијског запошљавања, „излазак“ странака из јавних предузећа и обрачун са тајкунима су била изборна обећања Српске напредне странке. Председник Владе је пре само три месеца обећао да „више неће бити партијских колача“ и одлучно поручио „нека све партије, нека СНС заборави да могу да утичу на постављање директора јавних предузећа“.
Случај „Железнице Србије“ показује да су обећања једно, а пракса нешто сасвим друго.
САНИРАЊЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА: НЕОДГОВОРНОСТ И НЕСПОСОБНОСТ ВЛАДЕ ДА РЕШАВА ПРОБЛЕМЕ
Влада Србије је показала неодговорност скандалозним избегавањем да утврди кривичну и политичку одговорност правних лица и појединаца за неблаговремено деловање, закаснело проглашење ванредног стања и закаснело наређену евакуацију приликом мајских поплава, чиме су учинили да су губици живота и материјална штета већи но што су морали да буду.
Данас, два ипо месеца касније, неодговорност и неорганизованост се потврђује на послу утврђивања висине штете коју су грађани и предузећа претрпели и исплате материјалне помоћи.
Оквирне процене говоре да је Србија претрпела штету од око 1,6 милијарде евра.
Од првих незналачких најава о милијарди евра помоћи од ЕУ, дошло се до 106 милиона донација са донаторске конференције и понуђених кредита од којих, реално, само тек око 250 милиона може да се користи. На страну чињеница да је износ донација двоструко мањи од годишњег губитка на царинама коју Србија трпи као последицу евроинтеграција.
Контрадикторне изјаве потпредседнице Владе Зоране Михајловић, директора владине Канцеларије за помоћи и обнову поплављених подручја Марка Благојевића и председника општина, пребацивање одговорности са једних на друге, примедбе на нестручно и необјективно утврђивање штете и на низак износ накнаде, на кашњење исплата, незадовољство и протести оштећених…указују да Влада ствари не држи под контолом и да поново испољава неспособност да решава проблеме.
И сама потпредседница Владе каже да постоји лоша комуникација између владине Канцеларије и локалних самоуправа. А да њена комуникација са Канцеларијом није ништа боља доказује да су она и Марко Благојевић истог дана, 06.августа, изнели сасвим различите податке о броју пристиглих решења о накнади штете.
Истовремено министар Велимир Илић, задужен за ванредне ситуације, истиче да се „споро ради на уређењу бујичних вода“ и „да се граде нове куће које бујичне воде руше и плаве“, а за то, као да није министар, оптужује Владу и владину Канцеларију за помоћ и обнову.
Све док Влада, странке на власти, питање одговорности своде на маркетиншке акције, дотле ће њихова неспособност и неодговорност да држави и грађанима проузрокује штету, као што је то у случају поплава и отклањања последица.
Демократска странка Србије је још 26. маја изложила свој целовит Предлог мера за отклањање последица поплава, чијим спровођењем би цео поступак накнаде штете био поштен, рационалан, праведан и у највећем делу финансијски покривен без оптерећења буџета Србије.
