Прочитај ми чланакСрбија тражи сагласност Русије за споразум који би требало да постигне са Косовом, изјавио је у интервјуу за Глас Америке Пол Стронски, стручњак за Русију и Евроазију Карнегијевог института за мир у Вашингтону.
То је, указује Стронски, могла бити тема током сусрета председника Русије и Србије Владимира Путина и Александра Вучића, на форуму Појас и пут у Пекингу уочи разговора са косовским председником Хашимом Тачијем, лидерима Немачке и Француске, Ангелом Меркел и Емануелом Макроном, као и посредницом у дијалогу Београда и Приштине Федериком Могерини и другим званичницима ЕУ.
Председник Србије је, рачунајући на снагу кинеског вета у Савету безбедности УН, своје видјење дијалога са Косовом желео да представи и кинеском председнику Си Дјинпингу, указује Стронски.
„Ако Косово и Србија постигну споразум српским властима ће бити потребно да увере Русију да се сагласи са тим решењем“, сматра Стронски.
Он је додао да су „тренутно у порасту националистичке тензије и да председник Србије не жели да делује као да се у мањем интензитету залаже за националне интересе Србије него што то чини Русија“.
„Власти Србије желе да се увере да постоји Путиново сагласје. Изостанак би Србију могао коштати руске подршке у многим другим питањима, а са друге стране Русија би такву ситуацију могла користити за изазивање проблема у односима са земљама запада. Све то наравно, уколико су српске власти и сви који стоје иза ње у потпуности сигурни да споразум треба постићи“, каже Стронски.
Саговорник Гласа Америке указује да је мноштво разлога због којих Русија то не би учинила. Главни је , како је рекао, моћ или превласт коју због косовског питања Русија има над Србијом.
„Али, ако је то нешто што српска власт сматра да је у дугорочним интересима Србије и да је то могуће, условно речено, продати градјанима, онда ми се чини да им за то треба руска подршка“, навео је Стронски.
Стручњак Карнегијевог института за мир сматра да „тренутно делује као да ће измедју Србије и Косова бити постигнута нека врста договора“.
„Свакако изгледа да су две стране ближе споразуму него икада раније. Мислим да такви сигнали тренутно више долазе са српске стране. Наравно, има још доста отворених питања којима би власти две земље требало да се баве“, наводи Стронски.
Он сматра да је важно напоменути да се много говори о односу Русије и Србије и руском утицају у региону Балкана. Али када, у економском смислу погледате бројке, главни трговински партнери Србије су на западу.
Мој закључак је, како је рекао, да је прича о блиским везама Србије и Русије много више мит промовисан у јавности него што је потврдјено чињеницама.
На питање која је сврха тога што Србија потписује Споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом у октобру, Стронски је рекао да не види какву би корист имала Србија од економске сарадње са том организацијом.
„Није добро функционисало ни за земље које су јој се придружиле – па не видим ни како би за Србију. Такодје, она са тим политичко-економским ентитетом не дели ни границу – тако да ми није јасно како се од сарадње може остварити било каква корист“, рекао је Стронски.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
