Прочитај ми чланак
Све су грађани Србије прошли и преживели, све мене домаћих политичара, па не би требало да их чуди ни најновија мода актуелних српских вођа да се све чешће позивају на Јосипа Броза Тита и његову политику.
Не само што парафразирају Брозове чувене изјаве, што тврде да су у спољној политици уверљивији од некадашњег „највећег сина наших народа и народности“, већ као да поједини међу њима почињу да верују да су и његова реинкарнација.
Јошка Броз: Да није ваљао, не би га помињали
Титов унук признаје да му је драго што се његов деда помиње међу актуелним политичарима у Србији.
– Мени је лично драго да се помиње, јер да није ваљао, не би га ни помињали нити се поредили с њим.
То је још један доказ да га је цео свет признавао, па и садашњи политичари на власти који покушавају да на овај начин задобију и онај део света који и дан-данас поштује Тита и његову политику.
А то је већи део света, осим ових империјалистичких сила – каже за „Вести“ Јошка Броз.
Судећи по подршци коју ужива међу бирачима, можда највише упоришта за овакву заблуду има Александар Вучић.
Премијер углавном има потребу да пореди садашњу спољну политику Србије са некадашњом политиком несврстаних чији је идејни творац био покојни маршал. Наравно, „скромни“ Вучић не сумња да је и у овом сегменту надвисио Броза.
„Имали смо више спољнополитичких активности него Јосип Броз у најбољих пет година велике Југославије“, рећи ће на недавном предизборном митингу напредњака уочи локалних избора у Мионици.
Уверен је да је толика активност довела до тога да је „Србија данас уважавана и поштована више него Титова Југославија“, како је изјавио приликом децембарске посете Риму.
За председника Комунистичке партије Јосипа Јошку Броза нема сумње да је реч о политичким играма актуелних вођа да би задобили широке народне масе, осиромашене и идеолошки изгубљене у суровим транзиционим временима.
– Већина наших људи се с носталгијом сећа Титовог времена и онога што је онда створено и како се живело. То се време, међутим, не може повратити, нити се позиција Србије која не уводи санкције Русији, али жели у ЕУ, може упоредити са оном коју је имала Југославија као земља предводница Покрета несврстаних.
Садашња власт пре води политику седења на две столице, док је несврстаност био аутентични покрет највећег броја земаља у свету – уверен је Титов унук.
Познати по кратком памћењу, Срби би могли као мудро и морално непроблематично становиште да прихвате изјаву председника Николића када се новинару Јавног сервиса поверава да би волео да Србија „води политику какву је некада водио Јосип Броз Тито“.
То што је својевремено као други човек радикала подржавао Шешељев перформанс да на Кућу цвећа где почива Броз, треба ићи са глоговим коцем, не изненађује ни Бошка Обрадовића, једног од челника Двери, покрета у којем нема места за југоносталгичаре, нити пробуђене титоисте.
– Николић и Вучић су издали много озбиљније идеје и своју идеологију, па је овај нови однос према Брозу тек само делић издаје коју су починили – коментарише Обрадовић за наш лист.
Вратио петокраку: Ивица Дачић
Као лидер Социјалистичке партије Србије, наследнице некадашње Комунистичке партије, шеф српске дипломатије Ивица Дачић вероватно има и највише права на новоустановљени тренд призивања „повратка у будућност“.
Свети Сава
Бошко Обрадовић из Српског покрета Двери сматра да је актуелни тренд повратка Титу показао да је међу „многим водећим српским политичарима још увек омиљена песма ‘Друже Тито, ми ти се кунемо'“.
– Као да би се неки од њих радо кандидовали за ванредни курс у обновљеној Кумровачкој школи – иронично констатује.
Обрадовић је уверен да Србија у својој богатој историји имала много значајније и озбиљније владаре на које се треба угледати и који су умели вешто да воде спољну политику, почев од Светог Саве до краља Александра Карађорђевића, него што је то чинио „један злочинац и вишеструки агент“.
Весељак међу политичарима, увек спреман да запева и за појас задене, он нуди своје објашњење успеха некадашње југословенске дипломатије.
„Није Титова дипломатија била успешна због састанака које је имао, него због начина којим је везивао људе за себе“, рећи ће Дачић уочи последњег конгреса своје партије на којем је убедљиво победио за новог лидера социјалиста.
На поменутом конгресу Дачић се, иначе, ослободио црвене руже, а као део обележја СПС-а повратио је петокраку – још један симбол из Титовог времена.
Додуше, петокрака је стилизована, па је неки више виде као звезду падалицу.
То су највероватније они скептици који на пробуђени титоизам и повратак симбола из његових времена, макар заоденутих новим рухом, не гледају благонаклоно.
Туристичка атракција
И док Ивица Дачић сматра да је Јосип Броз „наш најбољи бренд свуда у свету“, противницима комунизма се од таквих констатација диже коса на глави.
Да је шеф српске дипломатије добро проценио (не)познавање новије историје југословенских простора (њене стварне а не рекламне домете), којој су склоне и нове генерације, види се и по заинтересованости страних туриста за Кућу цвећа.
Од 1980, када је сахрањен у делу некадашњег имања Карађорђевића, Титову вечну кућу у српској престоници посетило је више од 17 милиона људи!
