Прочитај ми чланак
Др Ана Симоновић: Добар дан свима и хвала новинарима што су дошли у овако великом броју, као и увек. На данашњој конференцији ћемо се бавити актуелном платформом за решавање проблема Космета.
Иако платформа још није ни на који начин приказана јавности, она је изнесена пре пар дана амбасадорима страних земаља, првенствено земаља ЕУ, а данас ће председник Николић, како сазнајемо, платформу за решавање проблема Космета изнети представницима опозиционих странака.
Прво што можемо да приметимо је да овај режим све ради преко реда. Прво успоставља тзв. интегрисане прелазе, односно границу на Косову и Метохији, па онда о својим плановима, односно о платформи, извештава пре свега стране амбасадоре, па ће тек после обавестити опозицију, односно парлемант и народ. Уместо да све буде обрнуто: да се за најважније национално питање у земљи прво направи општенародни консензус, па да се он установи у Скупштини и да се тек после тога информишу стране владе и поступа по евентуалном договору. Значи, овде се све дешава наопако.
Иако детаљи платформе нису познати никоме од нас из обичног света, оно што можемо да сазнамо из медија су две варијанте, веома сличне. Једна је тзв. широка аутономија за север КиМ, при чему свима треба да буде јасно да је то аутономија у оквиру граница тзв. независног Косова – чим је реч о аутономији. Дакле, то је само по себи апсурдно и неприхватљиво. Такође се помиње да ће се проблем Косова решити некаквим ослањањем на Ахтисаријев план, односно, помиње се нешто што се зове “Ахтисари плус“.
Прво, да се подсетимо да је Ахтисаријев план нешто што је одбијено у Савету безбедности УН. То је под један. Под два је да је још 2007. Народна скупштина Републике Србије донела Резолуцију по којој се Ахтисаријев план одбија. Према томе, нико – ни ова влада, нити било која влада – не може да прави платформу која се ослања на план који је Скупштина одбила!
Шта би тај план подразумевао? То, опет, сазнајемо из медија: укидање безбедоносних структура на северу Косова и Метохије, укидање локалне самоуправе, укидање судства. Значи, све функције државности би биле укинуте, чак и за север Косова, а југ, односно Србе јужно од Ибра нико више ни не спомиње, иако их је два пута више него Срба на северу Косова.
Још један од тих болних момената које би план подразумевао је да би школство и високо школство могло да се одвија по правилима и програмима Републике Србије – ако то дозволи Приштина. Шта то значи? Да ће наша деца на Косову можда морати да уче да је Тачи, или Харадинај, или неки њима сличан – велики спасиоц или доброчинитељ или нешто тако! То је тај њихов „Ахтисари плус“.
„Ахтисари плус“ може само да буде Резолуција 1244 минус!
Подсетила бих све да је Српска радикална странка пре избора имала извесна страховања да ће непатриотске, проевропске снаге добити у парламенту двотрећинску већину и тиме стећи право да мењају Устав и да после на основу тог измењеног Устава могу да раде овако страшне ствари као што је оцепљивање дела државе. Оно што гледамо и што сви преживљавамо је много страшније. Ово је најгори могући сценарио. Они то раде не непоштовањем Устава, него апсолутним игнорисањем Устава и Резолуције 1244.
При том се режим служи безбројним обманама, лажима и заменама теза. Ако се сетимо НАТО бомбардовања Србије, оно је названо операцијом „милосрдни анђео“ – то је била једна одвратна замена теза. Овај режим, као и све друге испоставе новог светског поретка се служи истим језичким заврзламама, па тако разговоре са терористима називају храброшћу; границу називају некаквим интегрисаним прелазима; будућу амбасаду Косова, коју планирају да направе, зову канцеларијом; будуће амбасадоре зову официрима за везу; али упркос тим језичким вратоломијама, сваком нормалном Србину је јасно да је ово брутална издаја српских националних интереса, издаја Срба са севера Косова и још више издаја Срба јужно од Ибра.
Значи, ово није никаква плаформа него чиста капитулација и издаја.
Три су елемента која се стално провлаче, три тезе које су страшне саме по себи. Прву пласира, месецима – од августа, први заменик премијера Вучић, а то је да Србија нешто мора да уради. Каже да Србија мора да пристане на болне компромисе, Србија мора ово или мора оно. Никад ниједном речју није рекао шта ће се десити ако Србија то не учини. Ништа! Ништа се неће десити! Нити ће нас ко бомбардовати, нити ће нам ко увести санкције, ништа нам се десити неће. Можемо, евентуално, да не добијемо тај некакав датум – а дај Боже да га не добијемо никад! То је све што може да се деси ако не прихватимо да се одрекнемо дела своје земље.
Друга велика обмана и лаж је оно што Дачић пласира да ова власт мора да реши питање Косова. Ова власт то наводно мора да реши и тај проблем не сме да се оставља неким будућим генерацијама. Зашто? Ми нигде не журимо. Проблем Косова је огроман проблем и решаваће се, имође да се решава још десет или двадесет година. Зашто не сачекати да стаса нека нова генерација способних и патриотских политичара који ће умети да препознају пријатеље у свету и који ће умети да се на њих ослоне и да у некој новој консталацији снага за 10 или 15 година, када се нешто промени, реше проблем Косова на начин који је повољан за Србе или Србију. Ова влада не мора да то уради!
Минимално што ова влада мора да уради је да задржи статус кво, ако не уме ништа боље од тога, а не да чини кораке уназад и да капитулира ничим изазвано. Владе капитулирају под притиском рата, бомбардовања и слично, а ова влада није ни под каквим притиском да би морала сада да капитулира.
Трећа велика обмана је принцип уважавања затеченог стања, односно реалног стања на косову. Ако се овај принцип уважава, то значи да уважавамо све последице НАТО бомбардовања и све последице злочина и терора који су Шиптари чинили над српским становништвом на Косову и Метохији.
Јуче сам, на интернету, гледала програм СПС и СНС. Ево шта се каже у програму СПС од 11.12.2001, страна 21: „Косово и Метохија je саставни део српског идентитета и државности. За социјалисте Србије Аутономна Покрајина Косово и Метохија јенераздвојни део Републике Србије, а решавање проблема изазваних насилном сецесијом, нелегалном и нелегитимном агресијом НАТО-а и једностраним проглашавањем независности најважније је државно, национално, историјско, морално и духовно питање српског народа и Републике Србије. Истрајно ћемо инсистирати на поштовању и примени Резолуције 1244 Савета безбедности УН из 1999. То је из програма социјалиста.
Ево шта кажу и из СНС: СНС не може и неће да призна независност Косова. СНС неће прихватити ниједно решење које гази достојанство грађана Србије и не узима у обзир минимум националних интереса државе Србије и српског народа. СНС сматра да је сваки договор који признаје искључиво реалност на терену створену систематским и континуираним протеривањем и етничким чишћењемс рпског и другог неалбанског становништва са Косова и Метохије неприхватљив.
Ја бих се сада обратила цењеним члановима и гласачима СПС и СНС да или покушају да изврше притисак на своја руководства која крше Устав, Резолуцију 1244 и сопствена програмска опредељења, а ако то нису у стању – да једноставно баце своје партијске књижице и да се тиме ограде од издаје.
То је оно што смо имали припремљено за ову конференцију, а ако имате неких питања – изволите.
(СРС)
