Прочитај ми чланак
Комплетан српски државни врх окупиће се у петак код председника Николића да усагласи кључне детаље платформе за КиМ. Понудиће неколико варијанти – од модела Јужног Тирола до Епена у Белгији.
Према сазнањима ”Новости”, платформа ће понудити неколико варијанти за јужну српску покрајину – од модела Јужног Тирола до Епена у Белгији, који би важили за целу територију Космета, па до других опција познатих у међународном праву.
Како преносе наши извори, циљ је да се пронађе решење које није независност, а које у великој мери одражава суштинску аутономију која је гарантована Резолуцијом 1244.
Пратећи документи платформе биће наш Устав, учинак свих високих представника на КиМ од 1999. наовамо, као и преглед свега што је испуњено из Резолуције 1244, а шта није. Тај текст ће бити представљен политичкој и интелектуалној елити и представницима цркве.
Уколико платформа добије подршку већине у јавности и Народној скупштини, веома брзо могло би да дође и до обнављања дијалога са Приштином.
О свим тим сценаријима у петак би на Андрићевом венцу требало да већају премијер Ивица Дачић, први потпредседник Владе Александар Вучић, шеф дипломатије Иван Мркић, лидер УРС Млађан Динкић, председник Скупштине Небојша Стефановић, саветник председника за спољну политику Марко Ђурић и директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин.
Платформа ће бити и одговор на резолуцију о нормализацији односа Београда и Приштине, коју се спрема да усвоји косовски парламент.
Према мишљењу професора међународног права Предрагу Симићу, приштинска резолуција је покушај да се покаже како је Београд тај који кочи наставак преговора, што није тачно. Он поздравља идеју да се решење за Косово тражи по угледу на јужнотиролски или источнобелгијски модел:
– Међутим, бојим се да ће реализација овог модела папрено да кошта Београд, који већ издваја 600-700 милиона долара годишње само за север КиМ. Тамо живи скоро два милиона људи и готово да не постоји било каква привреда и цела покрајина била би на јаслама Србије.
Оливер Ивановић, бивши државни секретар у Министарству за КиМ, каже да ће, које год решење буде пронађено, утицај Приштине на северу бити минималан и једнак ономе који Београд има на остатак Косова:
– КиМ је специфичан проблем. Можемо се угледати на неке моделе, али коначно решење мора бити ново и јединствено.
Како преносе наши извори, ако Европски савет буде инсистирао на ”поштовању територијалног интегритета КиМ”, онда ће уследити јак дипломатски притисак Београда да се УН укључи као медијатор у политичким преговорима о коначном статусу јужне покрајине.
Ако уопште дође до тог сценарија, наша држава ће инсистирати на Ист риверу на формату по којем би један представник био из земље ЕУ, која није признала Косово, а преостала два са неких других континената.
Уз то, Београд би вероватно инсистирао да се преговори изместе из Брисела.
На све ове поруке и јасан сигнал председника Николића да нећемо ићи ка ЕУ ако затраже признавање независности КиМ, лидер ЛДП Чедомир Јовановић је поручио да је то ”лицемеран и неискрен патриотизам Николића” који покушава да трајно уништи перспективу Србије и намеру да постане мирно и модерно европско друштво.
На те оптужбе саветник председника за медије Станислава Пак тврди да Николић не говори ништа што није говорио у кампањи:
– Реторика Јовановића је штетна за Србију и подрива националне интересе наше земље. Она је истовремено и противуставна, јер промовише такозвану независност Косова.
МОДЕЛ 1: ИТАЛИЈАНСКИ ТИРОЛ
ЈУЖНИ Тирол је после Првог светског рата одвојен од Аустрије и припојен Италији. Париским споразумом, после 1945, немачкој мањини дат је широки круг права – локални органи власти, образовна и културна аутономија, пропорционалност у запошљавању. У Јужном Тиролу данас живи око 35 одсто Немаца и око 60 одсто Италијана и једна је од најразвијенијих регија.
МОДЕЛ 2: НЕМЦИ У ВАЛОНИЈИ
ОСНОВА ”белгијског модела” је положај немачке заједнице у провинцији Валонија. Немци у овој земљи сабрани су углавном око града Епена на самом истоку земље. Иако чине пре свега језичку заједницу, у којој живи око 70.000 људи, Немци у овој земљи имају и широка политичка права. Њихов парламент има право вета на одлуке централне власти.
(Новости)
