Прочитај ми чланак
(Милан Гушавац)
Фиктивни монолог залуђеног српског бирача на почетку 21. века или: Шта је стварно истина о европском путу Србије?
Србија је последњих недеља постала својеврстан феномен, какав се вероватно никад нигде није догодио, нити ће. Макар у нечему смо први и јединствени. На жалост, није никакав престиж бити први у овоме. Четрнаесте године трећег миленијума, априла месеца, тачно месец дана након колективне амнезије, у Србији ће бити конституисан први НАТО парламент! (Реакције у Србији су зачуђујуће, а ево једног хипотетичког монолога.)
Звучи моћно! Зар је најјача војна сила на свету преломила? Премешта своје седиште у Београд? Ма не, нисмо још дотле догурали, али се спремамо! На добром смо путу, градимо пријатељске односе са пријатељским НАТО државама, а какве би друге односе и могли градити са пријатељима!?
Стално нас лажу о некаквном братству са Русијом, па ваљда би они стварно штитили наше интересе да су нам браћа као што кажу. Штите српски Космет, јака ствар, нама та сиротиња доле ни не треба! Интересује нас само бољи стандард живота, никакви епови. Не мислиш ваљда да је Милош Обилић стварно убио Мурата? Или је то био Обреновић? Ко да је битно. Швајцарски стандард, то нам могу донети само они који нас заиста воле, и никад не би дозволили да упаднемо у канџе тако заосталих и назадних држава какве су Русија, Кина, Индија и сличне, а то су данас само државе ЕУ…
Ови што су против ЕУ, куну се у православље и Цркву, а не знају да је хришћански праштати. Морамо ставити руку на срце, и бити искрени, ако је српска полиција могла да етнички очисти просторе КиМ, а сети се само операције Рачак, па ваљда „савест човечанства” оличена у НАТО пакту има право да опомене тирански режим!? Тај режим је кршио и наша људска права, да, да! Ипак је заштита људских права на радост свих нас.
Радујмо се коначно и чињеници да је победила права истинска проевропска идеја, након вишегодишњег лутања и злуопотребе те врхунске идеје водиље. За време Слобе, ЈУЛ-а, Вука и радикала морали смо да се сналазимо, за време Ђинђића, Коштунице, Чеде и Веље исто, за време Тадића, Ђиласа, Млађе, Расима и Дачића, опет исто. Сви су дакле исти! Једва смо крпили крај са крајем, и преживљавали. Сад коначно имамо нове људе на власти! Одмах се види бољитак, данас од једне плате можеш платити скоро све комуналије, а некад си могао купити само килу сланине, и то неке безвезне домаће, слабо је и било прекограничне трговине због ембарга и санкција!
До сада, владали су они који су по сваку цену желели да остану на власти. Ваљда дела говоре. Ови наши су расписали изборе и ставили на коцку власт, како би показали да им власт заправо и није важна, они су за народно благостање! А може се рећи и да ће прихватити да владају само ако сви други одбију, знају они колико је то одговорно, па ’ај’ се ти прихвати ако смеш!? Ко је и могао замислити да ће народ тако брзо да препозна такав аскетски приступ политици!?
Али народ се буди, није мој народ слеп, није више. Листом је гласао за спасиоце! Немој се смејати, они јесу попут супермена који сме сваком да изађе на црту! Зар има неко на кугли земаљској који би ишта могао да приговори данашњим месијама који су разорили корупцију и организовани криминал? НЕМА! Тај неко да је имао шта да каже, суочио би се с данашњим мандатаром у кампањи!
Неки тамо небитни ванпарламентарни политички субјекти вичу да су нам пријатељи у Русији. Боже, опрости им, јер не знају шта раде! Немају елементарног осећаја за реалност. Па ко би нормалан тражио савезнике на истоку? Запад је она страна света којој ми тежимо! На истоку они Индијанци нису чули ни за људска права, зато их и нису штитили 1998-99. Брате, забрањују нашим људима да се окупљају на сто година! Па ко ће поживети толико? Јел треба целог живота да се сакривамо?
Па требало би у инат и тамо у Москви на неком тргу организовати ецце хомо изложбу, ако нас ови наши хулигани нису појели, неће ни они. А коначно је пао и председник Владе који који је забранио тако шарену манифестацију из безбедносних разлога. Зар је било повода за насиље? То је насео на оне који вичу да нисмо нормални, није он никакав НАЈ Европејац! То је фарса, али проваљен је. Народ је овај пут изабрао свог нај европејца! Мене заправо та њихова политичка препуцавања и не интересују. ЕУ, Русија, све је то мени исто. То је тема за пензионере. Ја хоћу да имам најновији ИПАД или бар таблет. А то ми може обезбедити само генијална економска политика државе, јер сви ми напредујемо брзином којом неко диктира напредак државне економије.
Друго је питање што су они наследили сиромашну државу. Јер Србија је ако се сећам, била богата, додуше давно је то било, не знам ни да ли је мој прадеда то доживео. То је било некад… Учили смо из историје, када смо ми јели виљушком, а Шваба и Енглез руком. Еј, ми смо дакле и од земаља ЕУ били развијенији! А види докле нас доведоше сад, страначким запошљавањем и кокетирањем са тајкунима, и медијским пљувањем по истом. Међутим, човек кад нема, а све се чешће дешавају такви тренуци, тражи од пријатеља. Тако је то и на макро плану. Па чему би иначе служили ММФ и Светска Банка? Мислим резултати добре економске политике вишеструко су уродили плодом. Па колико си могао динара да добијеш 2002. године када је евро уведен? 60. Зар није боље добити два пута толико? Ако ти се плата изражена у еврима није мењала, па ти си сад дупло богатији, еј!
И ко каже да је медијски мрак? Па на телевизији су најразличитије емисије које до сада никад нису постојале! Кад је био богатији избор? Имаш Фарму, Великог брата, Сулејмана, Мењам жену, 48 сати свадба, Домаћине ожени ме и наравно оно најбоље – Тренутак истине. Штета једино што је Сурвајвер престао са емитовањем, е то јесте… Сећам се још смо клинци били, кад су оно „ђедови” сваки пут гледали некаква досадна сучељавања везано за неке законе, нисам ништа разумео, нисам могао Лигу шампиона да гледам од њих. Срећа, после ми се тата учланио у странку и заслужио (не као неки добио) посао, па смо купили и други телевизор, и нисам морао да гледам смарање у Скупштини. Прошло је времена од тад, сада сам мало старији, па схватам да ми тај телевизор ни не треба, можемо се сви породично окупити у дневној соби и заједно гледати Фарму, ипак је занимљивије кад с неким прокоментаришеш данашњи дан. Слажеш се?
Ако се слажеш, следећи пут кад се видимо испред драгстора са дволитром и лаким дрогама, јер оне и нису дрога, испричаћу ти још коју причицу, сад ми се мути у глави, не знам тачно од чега … !?
Наставиће се…
