Посланци Европског парламента изгласали су јуче у Стразбуру резолуцију о Србији на основу извештаја немачког посланика Дејвида Макалистера у коме се Београд похваљује због реформи, развоја регионалне сарадње и напретка у процесу нормализације односа с Приштином, али и позива да се придружи санкцијама Русији. Изражава се и забринутост због проблема у домену слободе медија.
У коначни текст резолуције ушао је амандман број 3 о овлашћењима суда за ратне злочине у Србији у коме се каже да се од Србије „тражи да са својим суседима и ЕК у духу помирења и добросуседских односа размотри закон о организацији и надлежности државних органа у поступку везаним за ратне злочине“.
У Резолуцији и Саша Јанковић
Увојен је и амандман либералне групе којим се пооштрава већ постојећи захтев да се омогући рад заштитнику грађана Саши Јанковићу. Тражи се његова заштита од „неоснованих“ напада и давање докумената које је затражио од државних органа.
Ово је ублажена верзија текста амандмана који су претходно предложили хрватски посланици, незадовољни јер суд за ратне злочине у Београду има право да суди свим држављанима из бивше Југославије.
У току дебате, у уторак увече један пољски посланик рекао је оно о чему европске канцеларије не говоре отворено:
„Ако не отворимо врата Србији, она ће пасти у зону утицаја Русије.“
Због обнављања хладноратовског ривалства, Русија је поред Косова сада очигледно постала један од кључних фактора европске интеграције Србије. У новом геополитичком контексту Београд је доспео у сличан положај у коме је била Титова Југославија 1961. кад се Запад плашио да Београд не обнови савез с Москвом.
У контексту заоштрених односа с Русијом, Запад неће толерисати ни најмању двосмисленост кад је реч о војно-стратешким, а тиме и економским савезништвима Србије.
Што брже и безусловније влада у Београду определи за Запад, Србији ће се брже и шире отворити врата ЕУ. Уколико то не учини, ризикује да добије етикету руске испоставе окружене чланицама НАТО-а и све компликације које иду са тим.